Лудвик Лазар Заменхоф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
Ред 48:
: ''Замолили сте ме, да вам дам детаље о мени и мом животу. Веома радо ћу то урадити, када будем могао, али нажалост могу веома мало. Ево из којих разлога: за будуће генерације можда моја биографија можда неће бити неинтересантна, јер у ствари цео мој живот, од најранијег детињства до сада представља једну сталну и непрекидну серију различитих битака: а) унутар мене стално ратују међусобно супростављени разни идеали и различита стремљења, од којих су сви равноправно обавезујући, али које међусобно ускладити често је веома тешко, и то ме стално конфронтира са самим собом; б) изван мене морам да ратујем са разним тешкоћама, јер никада моји идеали нису припадали идеалима у моди и због тога нису ми недостајали људи ругалице и нападачи. Осим тога много година сам се трудио и улагао нонстантне напоре за стицање хлеба насушнога, и та борба за хлебом насушним тровала ми је живот. Задњих година најзад сам постигао да ми хлеб не недостаје; али, ох гле, дуга борба ме је веома уморила, и сада немајући ни пуних 46 година, осећам се као човек од 60 година.''
: ''Родио сам се у [[Бјалисток]]у 15. децембра [[1859]]. Мој отац (узгред: који је још увек жив) као и мој дед, били су учитељи језика. Језик разних људи увек ми је био најдража ствар на свету. Највише сам волео онај језик на коме сам се образовао тј. Руски језик; учио сам га са највећим задовољством; сањао сам да постанем велики руски песник (узгред: и детињству сам писао разне стихове и са 10 година живота написао сам трагедију у 5 чина). Са задовољством сам учио разне друге језике, али су ме они занимали више теоретски но практично; јер никада нисам имао прилике да их вежбам у изговору, тако да сам течно говорио смо три језика (руски, пољски и немачки), француски језик сам лако читао, али сам га ретко и лоше говорио; осим тога у различитим временима изучавао сам, по мало, 8 других језика, које познајем врло мало и само теоријски.''
: ''У момом детињству пасионирано сам волео руски језик и целу руску културу; али сам се ускоро уверио да моју љубав плаћају мржњом, да искључиви власници тог језика и земље себе само називају људима, који само виде у мени обесправљеног странца (насупрот томе што су моји прадедови и дедови рођени у радни век провели у тој земљи), сви мрзе, омаловажавају и потцењују моју браћу; видео сам да све друге језичке групе које живе у мом граду реципрочно се мрзе и међусобно
: ''Године [[1869]]. уписујем бјалисточку реалну гимназију; али после два месеца морао см да прекинем школовање због болести (у детињству сам често боловао). [[1870]]. поново уписујем и учим са великим успехом (морам да приметим да за све 9-годишње трајање гимназијске наставе, што у Бјалистоку што после у Варшави, био сам први у разреду; учитељи су ме сматрали веома способним и моје су колеге прорицале (успут: без икакве злобе и увек добронамерно, јер никада нисам имао међу колегама ни једног непријатеља), да ћу имати у животу увек највеће успехе; ово се после није сасвим испунило јер сам дуго морао да се борим да би за породицу обезбедио нешто хлеба.''
: '' [[1873]]. моји родитељи се селе у Варшаву, где је мој отац добио посао наставника немачког језика у реалној гимназији. Остао сам 5 месеци у кући учећи грчки и лазински језик и затим уписујем у Варшави Другу филолошку гимназију, коју завршавам [[1879]]. године.''
: ''Тада сам отпутовао у Москву и уписао медицински факултет на тамошњем универзитету. Моје московске колеге потицале су из многих различитих раса, и то ме је ојачало у намери да ујединим људски род. Ускоро је финансијска ситуација мојих родитеља постала врло лоша, нису могли више да ме издржавају у Москви, и ја се зато [[1881]]. враћам у [[Варшав]]у, ту уписујем универзитет и завршавам студије почетком јануара [[1885]].''
| |||