Безгрешно зачеће Дјеве Марије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
мНема описа измене
Ред 10:
=== Римокатоличко учење ===
По римокатоличкој мариологији, Дјева Марија је требало да буде сарадница Бога те што саобразнија са њеним Сином. Та саобразност изводи се:
* а) ''из [[Библија|Светог писма]]'', где Бог већ у рају обећаје нову Еву, чији ће Син ђаволу сатрти главу<ref>“ Непријатељство ја замећем између тебе и жене, између рода твојег и рода нјезинањезина; он ће ти главу сатирати, а ти ћеш му вребати пету.“ (1 Мојс 3,15)</ref>. Анђео Марију поздравлја као пуну милости - а то значи, да никад није била окаљана ни прародитељским ни властитим грехом<ref>Анђео уђе к њој и рече: „Здраво, милости пуна! Господин с тобом!“ (Лк 1,28 - превод Кршћанска садашњост)</ref>. Као Богородица – Мајка Божијег Сина - не би требало да буде окаљана грехом па ни најмањим, јер баш грех је највећи непријатељ њеног сина [[Исус|Исуса Христа]]. Из њеног Божјег мајчинства произлазе дакле и све друге одлике: њено безгрешно зачеће, њено девичанство, њен безгрешни живот и савршена сарадња са Божјим плановима до Исусове смрти на [[Голгота|Калварији]], као и њено узношење на небо душом и телом.
* б) ''из [[традиција|усмене традиције]]''; Римокатоличка догматика за ову догму наводи нарочито источну традицију: [[Јефрем Сирин|Јефрема Сирина]], [[Иринеј Лионски|Иринеја]], [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]], [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]], [[Герман I Цариградски|Германа Цариградског]], [[Андреј Критски|Андреја Критског]], [[Модест Јерусалимски|Модеста]] и [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]]. Не без разлога ''Катекизам католичке цркве'' одаје признанје [[исток|источном]] [[хришћанство|хришћанству]]:<blockquote>Оци источне Предаје називају Мајку Божју „Пресвета“ (Παναγία - Панагиа), часте ју као „слободну од сваке љаге греха, као обликовану од [[Свети дух|Светог Духа]] и учињену новим створењем“<ref>Други ватикански сабор: Lumen gentium 56</ref>. Милошћу Божијом, Марија је целог свог живота остала чиста од сваког личног греха. <ref>Катекизам Католичке цркве, Глас концила Загреб 1994, тачка 493.</ref></blockquote>.''Догматична конституција о Цркви "Lumen gentium"'' цитира и неке западне теологе, међу којима је [[Јероним Стридонски|Јероним]], [[Августин Хипонски|Августин]], [[Амброзије Милански|Амброзије]], [[Папа Лав I|Лав Велики]], [[Дунс Скот]] и [[Словенци|Словенац]] [[Јанез Лудвик Шенлебен|Јанез Шенлебен]]. Познато је, да такође источна литургија слави Богородицу Марију у ''"Достојно јест"'' као „пречисту, пресвету и непорочну Дјеву“.
* б) ''из [[папа|папине]] [[догма]]тске дефиниције'', где се каже:<blockquote>Преблажена Дјева Марија у првом тренутку свог зачећа, јединственом је милошћу и повластицом свемогућег Бога, у предвиђању заслуга Исуса Христа Спаситеља људског рода, била очувана од сваке љаге источног греха<ref>Папа Пије IX: Bulla Ineffabilis Deus; наводи: Denzinger-Schönmetzer: Enchiridion Symbolorum, definitionum et declarationum, тачка 2803</ref></blockquote>
Ред 29:
 
=== Свето писмо ===
[[Датотека:Immaculata Bitschnau.jpg|мини|320п|Рудолф Блетлер, гравура: “Непријатељство ја замећем између тебе и жене, између рода твојег и рода нјезинањезина; он ће ти главу сатирати, а ти ћеш му вребати пету.“ (1 Мојс 3,15).<ref>Патер Rudolf Blättler O.S.B. у књизи: O. Bitschnau: ''Das Leben der Heiligen Gottes''. 2. издање. Einsiedeln, New-York, Cincinnati и St. Louis; Karl & Nikolaus Benziger 1883, pp. 898.</ref>]]
У [[библија|светом писму]] нема изричитог учења о Безгрешном зачећу. Традиција се позива између осталог и на цитат из 1. Мојсијеве књиге, што показује такође стара слика, али и на анђеоски поздрав Марији, који ју је поздравио са „Здраво, милости пуна! Господин с тобом!“ (Лк 1,28).