Бјеловарско-крижевачка жупанија — разлика између измена

Бјеловарско-крижевачка жупанија граничила је са жупанијом Сомођ у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском краљевству]], [[Вировитичка жупанија|Вировитичком]], [[Пожешка жупанија|Пожешком]], [[Вараждинска жупанија (1868—1924)|Вараждинском]] и [[Загребачка жупанија (1868—1924)|Загребачком]] жупанијом у Хрватско-славонском краљевству. ЊезинуЊену северну границу чинила је река [[Драва]], а око [[1910]]. површина јој је обухватала 5.048 км².

[[Вараждински генералат]] [[Војна крајина|Војне крајине]] развојачен је [[1. август]]а [[1871]]. године када је лични изасланик цара и краља [[Франц Јозеф|Фрање Јосифа I]], аустријски генерал Розенцвајг, предао дотадашњу војну управу града Бјеловара крајишком пуковнику управне струке Ивану Трнском. Тим је чином ово подручје постало саставним делом грађанске Хрватске. Истовремено је основана и нова хрватска жупанија, Бјеловарска жупанија. Иван Трнски именован је привременим управитељем новоосноване жупаније, дужност коју ће да обнаша до свог одласка у Загреб 1872. године, односно након смене од стране мађарских фактора. За време владавине њезинањеног првог жупана грофа Роберта Оршића Славетићког, жупанија 1872. године добива свој први грб.<ref>[http://www.bbz.hr/O-Zupaniji/Povijest.aspx Povijest Bjelovarsko-bilogorske županije]</ref>