Илија Гутеша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 23:
Рођен је у Брувну, у личкој [[Војна граница|Војној граници]] у породици сељака. Отац му се звао Тодор, а мајка Јелена. Основну школу похађао је у [[Грачац (Лика)|Грачац]]у, након тога се запослио као писар у Брувну. Две године после отишао је у [[Карловац]] на трговачки наук. Након завршетка трговачког наука, Гутеша је дошао у [[Загреб]] и запослио се као књиговођа у трговини Николе Николића. Тргујући житом и брашном осамосталио се већ [[1852]]. године и отворио властиту трговину.
 
Током [[1859]]. године истицао се у протуњемачкимпротивњемачким демонстрацијама у Загребу. Такође је потицао протуратнепротивратне расположење међу крајишницима који су полазили на италијанско ратиште. Због тога је био осуђен на три године затвора. Казну је издржавао у Оломоуцу, Јозефстадту и Терезиенстадту у [[Чешка|Чешкој]]. Након изласка из затвора Гутеша је отишао у Далмацију. Године [[1869]]. Крајишници су га изабрали за свог посланика у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]]. Заступао је унионистичке политику, као и прота [[Никола Беговић]] и [[Јован Живковић|барон Јован Живковић]], чије је смернице одредио [[Светозар Милетић]].<ref name=autogenerated1>Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref> Заузимао се за побољшање положаја крајишника који су све више сиромашили.
 
За време велике глади у [[Лика|Лици]] [[1874]]. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За [[Босанско-херцеговачки устанак|босанско-херцеговачког устанка]] организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]], али је и Гутеша лично дао велика средства. Године [[1877]]. био је именован чланом „Босанско-херцеговачке народне владе“. [[Никола I Петровић|Црногорски кнез Никола]] одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у [[Српско-турски рат|српско-турском рату]]. Добио је и Српски крст за заслуге.