Након пораза код Аустерлица било је очито да аустријска војска треба да изврши реформу. Наполеон је [[надвојвода Карло од Аустрије|надвојводи Карлу]] понудио трон након битке код Аустерлица. Тај потез је изазвао сумњу код Карловога брата цара Фрање -{II}-. Допустио је Карлу да спроводи реформу, али уз помоћ војног савета надгледао је активности надвојводе Карла. Карло је 1806. издао нови водич за армију и за тактику јединица. Главно тактичко унапређење је био концепт „масе“, протукоњичкепротивкоњичке формације која би затворила размак између редова. Аустријски команданти су то ретко користили, осим кад би их надзирао надвојвода. Аустријски генерали нису жељели да испробају нове ствари. Након пораза у [[битка код Улма|бици код Улма]] и [[битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] Аустријанци су поново користили модел шест чета по батаљону запуштајући раније уведени концепт четири чете по батаљону. Пробеми су постојали, иако су постојале регорме. Аустријска коњица је била распршена у појединачне јединице, тако да није могла да зада или спречи удар, што је било присутно у француском систему. Иако је надвојвода Карло настојао да имитира командну структуру францускога корпуса, генерали нису имали воље да спроводе реформе.
