Михаило Петровић (хирург) — разлика између измена

 

Године [[1898]]. Петровић је поднео захтев за „отпуст на аустроугарско подаништво“, положио заклетву и добио српско држављанство.

Највећим делом захваљујући Петровићу развој војне хирургије у Моравској сталној војној болници у Нишу био је, и поред тешких почетака, веома брз. Тако је на Првом конгресу српских лекара и природњака, одржаном у Београду [[1904]]. године у присуству педесет лекара из иностранства, а потом и на Првом састанку српских хирурга [[1907]]. учествовао и мајор др Михајло Петровића са још три лекара из ове болнице. На тим скуповима Петровић је изнео сопствена искуства о деветогодишњем извођењу захвата херниотомије (лечење киле, бруха) у Моравској сталној војној болници код 4.328 регрута неспособних за војску. Тим оперативним захватом како је истако Петровић значајно је повећан број за војску способних грађана.<ref>Dr. Mihailo Petrović (Niš): ''O rezultatima izvršenih herniotomija ingvinalne hernije za poslednjih 9 godina u Moravskoj vojnoj bolnici, s naročitim obzirom na metode Basinijevu i Koherovu III”'.</ref>