Битка за Стаљинград — разлика између измена

|заповедник1= [[Јосиф Стаљин]]<br />[[Андреј Јеременко]]<br />[[Александар Васиљевски]]<br />[[Василиј Чујков]]<br />[[Георгиј Жуков]]<br />[[Константин Рокосовски]]

|заповедник2= [[Адолф Хитлер]]<br />[[Фридрих Паулус]]<br />[[Ерих фон Манштајн]]<br />[[Виктор Павичић]]

'''Укупно > 1.000.000'''.

|губици1=750.000 погинулих, рањених или заробљених, више од 40.000 погинулих цивила

== Предисторија ==

 

 

[[Адолф Хитлер|Хитлер]] је сматрао да нема довољно ресурса за истовремена дејства на свим фронтовима, па је тако 3. јануара [[1942]]. саопштио јапанском посланику [[Хироши Ошима|Ошими]]: ''„Мој циљ ће бити напредовање на јужном фронту. Решио сам, да када се време поправи, нападнем Кавказ. То је најважнији подухват.“'' <ref>Jacobsen, ''1939 - 1945. Der zweite Weltkrieg in Chronik und Dokumenten'', S. 288</ref> Овакво Хитлерово размишљање није нимало чудно ако се има на уму чињеница да је од 30 милиона тона сирове нафте, колико је 1938. године било извађено у СССР-у, скоро три четвртине потицало из региона око [[Баку]]а, даљих 16 % из севернокавкаских нафтоносних поља око [[Мајкоп]]а, [[Грозни|Грозног]] и [[Дагестан]]а, а само једна десетина је била произведена у другим деловима Совјетског Савеза. Очигледно је да се Хитлер спремао за један дуготрајан рат — рат против англо-америчких оружаних снага иза којих су стајали скоро неисцрпни ресурси. Након немачке објаве рата [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[10. децембар|10. децембра]] [[1941]], ситуација у сировинама постаје веома важан предмет у стратешкој рачуници [[Трећи рајх|Трећег рајха]].

Паулус је знао у којој ситуацији се налази Шеста армија и да она није јака као што је Хитлер предвиђао да јесте. Он је знао да неће моћи на лак и једноставан начин да истера Црвену армију из града, а уз то она је непрестано довлачила појачања у град железницом и преко реке Волге која је непрестано бомбардована из ваздуха и са земље тешком артиљеријом. Паулус је морао да ангажује своје најбоље јединице у заштиту десног крила, да би остале немачке јединице могле без опасности да надиру ка Кавказу. Знао је да Руси располажу великим снагама и да ће ако десно крило немачких армија бити пробијено, надируће немачке дивизије бити нападнуте а напад изгубити на снази, брзини и иницијативи. Када се састао са Хитлером у Виницама, Паулус је био скептичан и није веровао да његове снаге могу лако заузети град једним брзим нападом и тражио је појачања у виду три добре дивизије. Када је Шеста армија ојачана новим дивизијама, напад на Стаљинград претворио се у прави пакао који је довео до најкрвавијих борби на Источном фронту.

 

 

 

 

Немци су били велики мајстори у копненим биткама и знали су како задати ударац непријатељу. Стаљинград је показао све супротности немачких јединица. Тенкови који су били окосница немачке пешадије нису били употребљиви јер су постајали лака мета руским браниоцима услед тешке покретљивости кроз рушевине самог града. Ваздухопловство је успело да уништи већину града и већ по првом бомбардовању бачено је 1.000 тона разорних бомби. Несвесно Немци су тако запечатили своју судбину. Немачка Врховна команда је град могла опколити, поставити артиљерију и непрестано га нападати авионима као и артиљеријом. Тек када људи буду изнурени бомбардовањем, опкољавањем и глађу принудити их на предају. Стаљинград је поседовао све услове да падне брже од Лењинграда али су Немци ту ситуацију погрешно протумачили. Немци су изгубили јер су све војне ресурсе уложили на уличне борбе у самом граду и тако додатно оптеретили своје снаге које нису навикле на споре и тешке борбе, већ на продоре и опкољавања. Да је Хитлер решио да са Стаљинградом учини исто као и са Лењинградом, победа би била могућа. Тада су могли ојачати јединице које су надирале ка нафтоносним пољима а уз то су могле напасти руске резерве које се још нису регруписале и кренуле да шаљу појачања опседнутом граду. Грешке Адолфа Хитлера су коштале Вермахт. Он је непромишљено делио своје снаге и додатно слабио поједине делове фронтова. Немци су оптерећено кретали у офанзивне операције. Превасходно им је недостајало заузеће битних нафтоносних поља а додатно су им снаге оптерећене опсадом Севастопоља и тешким заузећем Кримског полуострва. Стаљинград је више био идеолошки а не стратегијски град. Ако би га заузео, Хитлер је мислио да ће тада сломити дух Црвене армије, међутим он је само допринео да они ојачају и одбаце инвазионе трупе. Сама борба показала је невиђену бруталност освајача и жилавост бранилаца. Стаљинград ће увек бити симбол херојске одбране Руса над нацизмом.

 

 

Велики порази и огромни губици Вермахта код Стаљинграда нагло су погоршали војнополитички и економски положај Немачке и изазвали су у њој велику кризу. Примера ради, код Стаљинграда су губици Немачке у тенковима и аутомобилима били равни њиховој шестомесечној производњи у немачким фабрикама, губици у топовима су били равни четворомесечној, а у минобацачима и ватреном оружју - двомесечној производњи. Да би надокнадила тако велике губитке, немачка војна индустрија је морала да ради на граници могућности. Нагло се осетио и велики недостатак људства.

Успеси Црвене армије код Стаљинграда и касније у зимским операцијама 1942—1943. године утицали су на све већу међународну изолацију Немачке. Совјетске власти су 1942—1943. године успоставиле дипломатске односе са Аустријом, Канадом, Холандијом, Кубом, Египтом, Колумбијом и Етиопијом, а поново су успоставиле и раније прекинуте дипломатске везе са Луксембургом, Мексиком и Уругвајем.

 

 

== Немачко ваздухопловство у бици за Стаљинград ==

Операција је коначно отпочела, кад је Армијска група „југ“ започела свој напад у јужној Русији [[28. јун]]а, [[1942]]. године. Немачка офанзива је добро започела. Совјетске снаге су пружале слаб отпор у широким и празним степама, и почеле су да се повлаче ка истоку и у нереду. Неколико покушаја да се формирају одбрамбене линије је пропало, кад су друге немачке јединице почеле да напредују око њих које су формирале два велика џепа и уништиле их - први североисточно од Харкова, [[2. јун]]а, а други око [[Милерово|Милерова]] у [[Ростовска област|Области Ростов]], недељу касније.

 

 

Касније ће му бити пребацивано да је управо он од свих других команданата армија требало да уочи Хитлерово сулудо вођење рата. А заправо је било супротно: он је до детаља био упознат са основама оперативног плана напада на СССР, и знао је како се, са становишта познавања целокупне ситуације, командовало јединицама. Фон Паулус је касније објашњавао да армијски командант нема слободу деловања у спровођењу сопствених одлука које би превазилазиле извршавање повереног задатка. То је била судбоносна процена која ће Немачку коштати десетине хиљада живота.

Тог дана око 14:45 часова Фон Паулус је потчињеним корпусима упутио следеће армијско наређење: ''„Армија обуставља све досадашње нападе у Стаљинграду и држи положаје. Иза њеног западног крила ће се довести снаге да би тамо најпре поставили одбрамбени фронт. Предвиђени су каснији напади са тог фронта“.'' Без увијања, оваква директива представља укопавање као и то да су Фон Паулус и Шмит већ знали судбину 6. армије, два дана пре но што ће тенковске претходнице код Калача затворити обруч.

 

 

 

Пре но што је копија и стигла до свих немачких биоскопа ситуација на фронту између Волге и Дона се алармантно променила. Фон Паулус је морао да јави немачкој Врховној команди: ''„Јаке совјетске снаге у нападу против западне суседне армије са обе стране Клетскаје и Блинофа су оствариле дубоке продоре (...). Мора се рачунати са тим да ће Совјети настојати да прошире своје продоре, посебно са оклопним јединицама. Неизвесно је да ли су румунске снаге у стању да пруже јачи отпор.“'' Одговор Врховне команде Вермахта је одмах уследио: ''„У сваком случају, 6. армија мора држати Стаљинград и садашњи положај. Мере против непријатељског пробоја су већ предузете.“''

== Пропаст немачке Шесте армије ==

[[Датотека:German pows stalingrad 1943.jpg|мини|250п|Руски војници спроводе немачке војнике покрај млинова за жито у фебруару 1943.]]

 

 

 

Када су јединице 26. оклопног корпуса стигле до Калча и заузеле мост преко Дона, то је изазвало панику не само у немачким јединицама већ и у штабу 6. армије. Учесник у тим догађајима, пуковник Вилхелм Адам овако описује насталу ситуацију: ''“У грозничавом настојању да спасу сопствени живот људи су остављали све што им је сметало да што пре побегну, бацали су оружје и опрему, возила пуна муниције непомично су стајала поред пута, пољске кухиње и запрежна кола су напуштени, јер су испрегнути коњи коришћени за јахање како би се што пре утекло. Страшан хаос ја завладао у Верхњечирској. Бегунцима из 4. тенковске армије прикључили су се војници и официри 3. румунске армије и позадинске службе 11. армијског корпуса који су безглаво бежали ка северу…“''

== Послератна историја ==

 

 

== Драматизације ==

| wikinews = Битка за Стаљинград

}}

* {{sr}} [http://www.vor.ru/Serbo_H/Stalingraders/ „Стаљинграђани“], емисија ''Гласа Русије'', сећања учесника

* {{ru}} [http://www.stalingrad.ws/ Стаљинградска битка] (на руском). Овај сајт спонзоришу главне историјске и културне организације града.