Термохалинска покретна трака — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ
Ред 10:
Кружење се одвија како на површини тако и у дубини. Хладна вода струји на дубини од 1,5 до 3,0 километара, крећући се претежно паралелно с падинама континенталних обала западним ивицама океанских базена због Земљине ротације. При томе, у секунди том струјом прође између 10 и 40 милиона [[кубни метар|кубних метара]] воде.
 
Глобално кружење размјене топлоте у значајној мјери је одређено зимским спуштањем слане и хладне морске воде у [[Атлантик|сјеверном Атлантику]] на дубину од 1 до 4 км. Због тога је ова регија за почетак посматрања узорка кружења. Уз морско дно или близу њега хладна вода тече као '''дубинска струја''' (дубинска вода) до изласка у јужном Атлантику гдје затим с [[Антарктичка циркумполарна струја|Циркумполарном струјом]] одлази у [[Индијски океан|Индијски]] и [[Тихи океан]]. Циркумполарна струја [[Јужни океан|Јужног океана]] обилази читав глобус и мијеша водене масе три океана и вјеројатно је мјесто гдје се већи дио хладне воде уздиже према површини и грије се мијешањем које покреће [[вјетар]]. Од ту се мијешањем модифициранемодификоване водене масе враћају на површину (површинска вода, Тихи оцеан) или остају на мањој дубини од пар стотина метара (међувода, Индијски оцеан). Доласком на површину, водене масе се поново грију, нарочито у [[екватор]]ијалним подручјима, и затим као '''површинска струја''' тече прво уз [[Индонезија|Индонезију]], затим око јужног врха [[Африка|Африке]] у подручје средњоамеричког залива и на крају као [[Голфска струја]] наставља према сјеверном Атлантику гдје поново понире у дубину и тиме затвара круг кружења.
 
Поред термохалинског утицаја, значајну улогу има распоређеност [[Континент|континената]], [[Кориолисов ефекат]] (због њега се струје јављају прије свега уз западне обале) и [[вјетар|вјетровима]] узрокован [[Екманов учинак]] Заједно, то све доводи до стварања регионално врло комплексних, најразличитијих струјања, као на примјер у облику великог струјног вртлога уз јужну обалу Јужне Америке. Притом, мањим дијелом струје и водене масе из [[Арктички океан|Арктичког океана]] у Атлантик, због чега и он условно учествује у глобалном кретању ове бесконачне траке струјања. Како неки од тих фактора зависе од локалног интензитета сунчевог зрачења, током године могу струје бити мање или више изражене, на примјер у Индијском океану под утицајем [[монсун]]а. Значајан учинак на струје имају и [[обално надирање нагоре]]<ref name=autogenerated1>Земља, Велика илустрирана енциклопедија, Мозаик књига, ISBN 953-223-078-5</ref> (''-{Upwelling}-'') и [[обално надирање надоле|надоле]]<ref name=autogenerated1 /> (''-{Downwelling}-'').