Алберт Шпер — разлика између измена

26 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м
ispravke; козметичке измене
м
м (ispravke; козметичке измене)
| слика = Albert-Speer-72-929.jpg
| опис_слике = Алберт Шпер на Нирнбершком процесу
| датум_рођења = [[19. март|19. марта]]а [[1905]].
| место_рођења = [[Манхајм]]
| држава_рођења = {{застава|Немачко царство}}
| боја = #CCCC99
}}
'''Бертолд Конрад Херман Алберт Шпер''' ({{јез-нем|Berthold Konrad Hermann Albert Speer}}), познат као '''Алберт Шпер''' ({{Јез-нем|Albert Speer}} {{Audio|De-Albert_Speer.ogg|<small>слушај</small>}}; [[Манхајм]], [[19. март|19. марта]]а [[1905]] — [[Лондон]], [[1. септембар]] [[1981]]) је био немачки архитекта и један од петорице највиших званичника [[трећи рајх|нацистичке]] владе ([[Хајнрих Химлер|Химлер]], [[Јозеф Гебелс|Гебелс]], [[Херман Геринг|Геринг]], [[Мартин Борман|Борман]] и Шпер). Понекад је називан ''првим архитектом [[Трећи рајх|Трећег рајха]]''.
 
Шпер је по много чему одударао од слике човека у врху [[нацизам|нацистичке]] странке и блиског Хитлеровог сарадника. Био је то високо образован човек, углађених манира и господског понашања. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] и он имали су једну заједничку страст, готово опсесију - [[архитектура|архитектуру]].
Само годину дана након што је Шпер приступио странци добио је задатак да организује велики нацистички слет на [[аеродром Темпелхоф|аеродрому Темпелхоф]]. Показао је велику вештину у побуђивању емоција помпозним приредбама са заставама и рефлекторима које су касније постале саставни део Хитлеровог мита.
 
Жетвене свечаности у [[Бакеберг]]у, прославе у [[Таненберг]]у и велики нацистички слетови у [[Нирнберг]]у били су његово дело. Поврх свега, Шпер је поставио инсценацију и режирао [[Адолф Хитлер|ХитлерХитлерове]]ове говоре уз помоћ свог доброг познавања психологије маса.
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-V00555-3, Obersalzberg, Albert Speer, Adolf Hitler.jpg|мини|лево|220п|Шпер са Хитлером у [[Бергхоф]]у 1938.]]
Заједно са Шпером Хитлер је планирао да преуреди Берлин и друге веће немачке градове градећи велике зграде у стилу [[антички Рим|староримских]] и других класичних грађевина које су обојица јако волели. Величина и помпозност била им је главна мисао водиља у плановима изградње нове [[Немачка|Немачке]].
Шперова заслуга да буде у самом врху НСДАП-а до последњих дана јесте првенствено у томе што је, почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]], добио место министра наоружања [[Трећи рајх|Трећег рајха]]. Уметник и архитекта тада је свој талент преоријентисао на организовање ратне производње. Успех је био феноменалан. Насупрот савезничким бомбардовањима производња борбених авиона, тенкова и граната порасла је за више од три пута. Био је одличан организатор производње, али је, да би постигао такве резултате, немилосрдно искориштавао људе.
 
Шпера није било брига одакле страни радници долазе и у каквим условима живе све док добро раде за [[Немачка|Немачку]]. Није се обазирао на међународну етику и конвенције када је ратне заробљенике присиљавао на робовски рад. У [[Хајнрих Химлер|ХимлерХимлеровим]]овим логорима радници су радили и до сто сати недељно. Шпер се несумњиво понашао робовласнички што га је на крају и довело пред суд.
 
Ипак на суђењу није доказано да је икад издао неку нечовечну заповест. Као министар наоружања био је врло моћан и утицајан, могао је, да је то хтео, да почини многе злочине. Међутим, поставио се другачије од многих својих колега министара. Могао је себи допустити да критикује Кајтела или Франка, чак се и одупирао гестаповском хапшењу радника и обично износио победе у таквим сукобима. Био је недодирљив и важио је за човека од изузетног Хитлеровог поверења због чега је имао доста непријатеља у врху странке.
* Lars Olof Larsson: ''Die Neugestaltung der Reichshauptstadt. Albert Speers Generalbebauungsplan für Berlin.'' Stuttgart 1978, ISBN 3-7757-0127-3.
* Dietmar Arnold: ''Neue Reichskanzlei und „Führerbunker“. Legenden und Wirklichkeit.'' Berlin 2005, ISBN 3-86153-353-7.
* Lars Olof Larsson, Ingolf Lamprecht: ''„Fröhliche Neugestaltung“ oder: Die Gigantoplanie von Berlin 1937–1943. Albert Speers Generalbebauungsplan im Spiegel satirischer Zeichnungen von Hans Stephan.'' Ludwig, Kiel 2009,. ISBN 978-3-937719-69-6.
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена