Капуера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 1:
{{Без извора}}
'''Капуера''' (/ˌkæpuːˈɛərə/), капуејра (/kapuˈejɾɐ/), капоера или транскрипцијски капоира ({{јез-порт|Capoeira}}) је [[борилачка вештина]], настала међу [[Африка|афричким]] [[роб]]овима у колонијалном [[Бразил]]у. Опасне борбене технике су камуфлиране у леп, моћан акробатски плес, подржан типичном капуера музиком и песмама које одређују темпо игре, од безопасних размена техника до опасних, снажних удараца.
 
Капуера је била забрањена у [[Бразил]]у, и током времена постојала је стална борба да се та забрана одржи, као и да се одржи контрола над сиромашнима и криминалцима који су је највише практиковали. За њих капуера није била само игра, већ и начин самоодбране и преживљавања. Све до [[1937]]. капуера је била забрањена у Бразилу. Од тада, капуера се брзо ширила и данас је практикује хиљаде људи свих годишта и оба пола. За неке она је хоби, за друге она је стил живота.
Ред 6:
Капуеру можете срести широм Бразила, али је данас све више људи у остатку света привучено овој вештини захваљујући њеној виталности, [[ритам|ритму]] и [[магија|магији]].
 
Током 16. века, приобални Бразил је, као [[Португал|Португалска]]ска [[колонија]], постао далеко највећи произвођач [[шећер]]а и осталих сировина у западном свету. Таква потреба за [[робови]]ма је натерала Португал да из већ поробљене и трговински разрађене западне [[Африка|Африке]], започне и њихов транспорт у [[Јужна Америка|јужну Америку]]. Од укупног броја поробљених црнаца који су транспортовани у [[Нови Свет]], Бразил је био процентуално највећи увозник робова са преко 40%. Не зна се колико је тачно афричких црнаца било депортовано у Бразил, али уочи укидања ропства [[1888]]. године, у Бразилу је било око 3 милиона црнаца а укупан број становништва тада је достигао 5 милиона људи. Трговина робовима је обављана директно са Африком а не преко посредника (као што је био случај у [[Северна Америка|северној Америци]]), тако са су постојале чврсте везе између највећих бразилских лука ([[Салвадор]], [[Ресифе]], [[Рио де Жанеиро]]) и лука на [[Робовска обала|Робовској обали]] ([[Видах]], [[Лагос]], [[западна Африка]]). Насељавање робова је кренуло са североистока државе ([[Баија]]) али се убрзо раширило и северније ([[Марањан]], [[Пернамбуко]]) и јужније ([[Рио де Жанеиро]], [[Минас-Жераис]]) од Баије. Црнци робови који су се нашли у Бразилу припадали су следећим народима: [[Јоруба]] (који су се у Бразилу звали Наго), [[Еве]] (Џеџе), [[Ашанти]], [[Фанти]] (Акан), [[Дахомејци]] и групи народа који су припадали исламској религији: [[Тапа]], [[Хауса]], [[Мандинго]], [[Фулбе]]. Депортовани су и народи и из јужноафричког подручја насељени народима [[Банту]], углавном из [[Ангола|Анголе]], [[Мозамбик]]а и [[Конго|Конга]]. Мада су се црнци Бразила мешали терироријално и са белцима и једни са другима, били су насељени у знатној мери према етничким групама. Да би спречили уједињење различитих етничких група и њихове побуне, робовласници су подстицали развијање елемената племенских култура које су их раздвајале. Тако се дешавало да су се одређене групе бориле против робовласника али и против осталих црначких паганских група.
 
Без обзира на то, у таквој ситуацији мешање различитих култура је било неизбежно, што је и био узрок стварању многих културних творевина, између осталог и капуере.
Ред 26:
 
== Види још ==
* [[Мајстор Жоао Гранде]]
 
== Спољашње везе ==