Мани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Mani.jpg|мини|Мани пророк]]
'''Мани''' (или '''Манихеј'''; око [[216]] — [[276]]) је био [[персијски језик|персијски]] филозоф и верски реформатор (такође [[свирач]], сликар, лекар и пророк), који је настојао да учења трију „отаца исправности“, [[Заратустра|Заратустре]], [[Буда|Буде]] и [[Христос|ХристХриста]]а, укључи у јединствен филозофски систем<ref>Mani, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>.
 
Родом је из [[Селеукија|Селеукије]] код [[Ктесифон]]а, тадашње престонице [[Персија|Персије]], односно [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. Сматра се оснивачем [[Манихејство|манихејства]].
Ред 6:
== Живот ==
 
Према персијском предању, Мани је био хришћански свештеник. Покушао је да у свом учењу споји Христово и Заратустрино учење, односно да изврши реформу [[Маздаизам|маздаизма]], тако што би у њега укључио све познате религијске традиције које су у Месопотамији живеле. Он је из маздаизма, хришћанства (уз знатну примесу гностицизма) и будистичких елемената, посебно будистичке етике, створио нову дуалистичку религију са хришћанском терминологијом која се назива манихејством. Око 240. године почео је да проповеда своје учење у време персијског цара [[Шапур I|Сапора I]]. Мани је за зивота имао 12 ученика око себе, што је било опонашање 12 апостола Исусових.<ref>Dr.Ivan Pilar, Bogumilstvo kao religiozni problem</ref> Из источног Ирана је пред прогоном прешао у Тибет, и сматра се да је на тамошљу религију [[бон (религија)|бон]] оставио извесне утицаје.<ref>Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref> Након боравка на Истоку, у Персију се вратио око 270. године, али није био радо примљен. Око [[276]]. године био је мучен и убијен разапињањем на крст или черечењем. Након смрти од стране својих следбеника је прозван Манихеј (пер. ''Мани хај'') што значи Мани живи<ref>Амин Малуф, Вртови светлости,. ISBN 978-86-7436-671-4.</ref>. У Кини је остао упамћен као Мани Буда Светлости.<ref>[http://www.anchist.mq.edu.au/doccentre/Zayton.htm Manichaean and Christian Remains in Zayton (Quanzhou, South China)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
 
Мани је имао више писаних дела, од којих су била најпознатија Књига дивова и Основна посланица<ref>http://www.verujem.org/teologija/epifanije_manihejstvo.htm</ref>, која су изгубљена.
Ред 12:
== Учење ==
{{цитат2|Јер свака душа и свако живо биће које се креће учествује у суштини доброг Оца.}}
Мани је себе описивао као „ученика [[Исус|Исуса Христа]]", али га је хришћанска црква због његовог учења одбацила као [[јерес|јеретикјеретика]]а. По Манијевом учењу од праискона постоје два узајамна независна почела, добро и зло, те се његово учење квалификује као [[дуализам]]. [[Бог]] је творац духовног света а [[материја|материју]] је створило [[зло]] биће. Тако је [[светлост]] затворена у људско тело. Зато је дошао спаситељ Исус, који је учио људе како да се избаве.
 
Сврха постојања човека је ослобођење духа из телесних окова. Човек је дужан да чува чистоту своје душе кроз уздржавање како би мало по мало из материје ослободио божанску суштину која је у њему затворена. Бог је у ту сврху у помоћ људима слао пророке у учитеље: Ноја, Авраама, Исуса, а међу њима је и Мани. Манијево учење је служило као снажна инспирација разних [[гностицизам|гностичких]] и хришћанских заједница. Манијева религија се раширила по читавој северној Африци уз Средоземно море све до Шпаније. Чувени црквени отац [[августин Хипонски|свети Августин]], пре него што се обратио, био је девет година манихејац.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мани