Раст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 3:
== Механизам раста ==
[[
Да би живо биће могло да расте, неопходне су му градивне [[супстанца|супстанце]] које добија кроз [[храна|храну]]. Храна обезбеђује и неопходну [[енергија|енергију]] [[ћелија]]ма које се [[ћелијска деоба|деле]]. Наиме, организми расту тако што се повећава број њихових ћелија. Ћелије се најпре издужују, односно увећавају, а потом поделе.<ref name="оксфорд"/>
У регулисању раста важну улогу имају [[хормон]]и. Ово својство се користи на пример у [[хортикултура|хортикултури]] ради стварања патуљастих врста биљака које у [[природа|природи]] израсту као [[дрво|дрвеће]] просечне висине (тзв. [[бонсаи]]). Код људи, раст регулише [[хипофиза]] која ствара [[хормон раста]]. Уколико настане поремећај у раду те [[жлезда|жлезде]], настају патуљасти или џиновски раст или болест [[акромегалија]].<ref name="оксфорд"/> Осим хипофизе, на брзину раста утичу и [[штитна жлезда|штитна]], [[грудна жлезда|грудна]] и [[
== Брзина и дужина трајања раста ==
Брзина раста зависи од врсте, а детерминисана је [[ген]]има. Неке врсте расту брже, неке спорије, а не расту ни сви [[Орган (анатомија)|
По [[правило|правилу]] дуже време до пуног раста је потребно оним врстама које су веће ([[орка]] расте 10 година, а [[волухарица]] пет недеља). Опет, ни поједини органи не морају да расту једнако дуго; ово посебно важи за [[биљке]]. Наиме, [[цвет]] и [[лист]] код биљака углавном имају ограничен раст, што значи да расту до неке одређене величине. [[Корен]] и [[стабло]] код неких врста могу условно расти неограничено дуго.<ref name="оксфорд">Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0.
</ref>
|