Систем команди лета авиона — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
м (ispravke; козметичке измене)
Пилот је смештен у кабину авиона, на своје радно место, а код борбених авиона, везан је са посебним појасевима у [[Избациво седиште|пилотско седиште]]. Своје жеље, односно одлуке може пренети на авион и његове системе са мехничким радњама руку и ногу, покретом главе и са изговореним препознатљивим речима. У последње време се много истражује и управљање са покретом очију. На првим авионима, на почетку развоја ваздухопловства, било је управљање само са механичким радњама руку и ногу. Та чињеница је и одредила концепцију и техничка решења за команде лета. То је задржано и на данашњим авионима, а остала усавршавања су само додавана. Командни покрети руку и ногу пилота, преношени су на системе, такође механички, преко сајли, котурача и полуга, касније је увођен пренос преко електричних сигнала, прво преко аналогних електронских, касније дигиталних и сада се стигло преко преноса са светлосним сигналима. Сваки авионски систем је специфичан и по начину управљања, а ти остали управљачки системи, сви заједно се сврставају, у тако зване „секундарне команде“, а примарне су команде лета са аеродинамичким покретним површинама, у функцији континуалног подешавања [[Аеродинамика|аеродинамичких]] сила и момената у циљу одржања жељеног режима лета авиона на задатој путањи.
 
Сви улазни командни сигнали, који потичу од пилота, иницирају се у кабини и преносе према извршним подсистемима. Пилот саопштава улазне сигнале преко специфичних командних елемената интегрисаних у кабини.<ref name="-{Perkins, C.D., Hage, R.E. Aeroplane Performance Stability and Control, John Wiley, New York, 1950.}-">-{Perkins, C.D., Hage, R.E. Aeroplane Performance Stability and Control, John Wiley, New York, 1950.}-</ref><ref name="Система управления">{{cite web|url=http://cnit.ssau.ru/virt_lab/su/index.htm |title= Система управления | quote = Система управления |author = | date = | format = |publisher= cnit.ssau.ru | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 21. 8. 2013.}}</ref>
[[Датотека:Yoke.png|<center>Управљач авиона [[Боинг 737]].</center>|десно|мини|250п]]
=== Примарне команде ===
Глобални допринос електричних команди лета, сагледава се у доприносу:
 
* Оптимизацији аеродинамичких конфигурација за повољан однос [[узгон]]а и [[Аеродинамички отпор|отпоротпора]]а у надзвучном лету.
* Реализацији задате (жељене) статичке и динамичке стабилности, у целој анвелопи лета авиона, што омогућава и лет са тежиштем иза ''неутралне тачке'' (недопустива статичка нестабилност у класичној [[Аеродинамика|аеродинамици]] авиона), што побољшава перформансе авиона.
* Оптималном моделирању одговора авиона на пилотову команду (изражену жељу са померањем палице/педала).
* Интеграцији [[аутоматски пилот|аутопилотаутопилота]]а, широког спектра функција.
* Реализацији лаке, поуздане и благовремене размене података са системом за навигацију.
* Развоју система команди лета, пошто се лако и у раној фази укључује пилот у тај процес, преко [[симулатор лета|симулатора лета]], који почиње да функционише од самог почетка развоја авиона.<ref name="Dowty покретачи"/><ref name="Електричне команде ЭДСУ-200">[http://www.airshow.ru/expo/22/prod_2024_r.htm Електричне команде ЭДСУ-200], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref name="Електричне команде лета">[http://dic.academic.ru/dic.nsf/enc_tech/3962/%D0%AD%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F Електричне команде лета], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref name=" FBW-CCV">[http://www.ausairpower.net/AADR-FBW-CCV.html FBW-CCV], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>[http://www.nasa.gov/centers/dryden/news/FactSheets/FS-024-DFRC.html Дигитални FBW F-8], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>[http://www.rafmuseum.org.uk/cosford/collections/aircraft/sepecat-jaguar-act-demonstrator.cfm FBW Јагуар], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref>
Једноставно су замењене механичке команде са преносом аналогног електронаког сигнала, генерисаног на пилотској палици/педалама, до електронског серво–вентила на хидро–покретачу. Успут је тај сигнал интегрисан са електронским сигналом аутопилота, преко одговарајућег електронског блока.
 
Напајање хидро–покретача са хидро уљем је задржано као код механичко–хидрауличког система. Оваква, прва и најједноставнија варијанта електричних команди лета је изведена на ''авиону лабораторији'' Авро Вулкан [[1950]]. године. Осећај потребне силе на палици, за командни помак исте, вештачки је симулиран. Сличан систем, коришћен је и на првом надзвучном путничком авиону [[Конкорд (авион)|КонкордКонкорду]]у.
 
Касније је примењен савршенији аналогни систем на борбеном авиону [[F-16 Фајтинг фалкон|F-16 фајтинг фалкон]]. У овој апликацији су коришћене и друге опције из менија могућности, као што је смањење статичке стабилности, што је овом познатом [[Ловачки авион|ловцу]], значајно повећало могућности у маневру. У овим унапређеним решењима, коришћени су аналогни рачунари, већих могућности..<ref name="Dowty покретачи"/><ref>[http://www.vectorsite.net/avf16_1.html#m2 F-16 FBW], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>[http://www.centennialofflight.gov/essay/Evolution_of_Technology/Computers/Tech37.htm Развој копјутера за FBW F-16], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>[http://www.glenair.com/html/tiftac.htm Каблови за пренос сигнала], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>-{''L'héritage de Concorde : une empreinte technologique toujours intacte'', Air & Cosmos, n°2161, 27 février 2009}-</ref>
 
==== Дигитална технологија ====
==== Аутопилот ====
 
Под појмом авионског [[аутоматски пилот|аутопилотаутопилота]]а, подразумева се уређај за аутоматско одржавање задатих номиналних параметара лета, као што су висина, правац, брзина и тако даље. Аутопилот је интегрисан у систем команди лета авиона. За начине интеграције важи све што је речено за пригушиваче, они се заједно интегрално и решавају. Функција аутопилота је да одржава номинално стање параметара лета, а функција пригушивача је да обезбеди стабилно то стање и квалитетан прелазни процес, при задатом преласку са једног на друго номинално стање. Спецификације аутопилота путничких авиона, веома су захтевне, док за борбене су доста једноставне. За борбене авионе је најважнија функција да га врати у правилан положај, када пилот тренутно изгуби оријентацију, у акробацијама и у току борбе. Код борбених авиона, аутопилот одржава последње задате параметре, које је командовао пилот. На путничким, линијским авионима, аутопилот је интегрисан са системом за навигацију и уређајима за навођење са земље. Принципске шеме, ова два прилаза, илустрована су на доњој слици.
 
Аутопилот је ограниченог ауторитета, у односу на цео распон отклањања крмила. Код савремених авиона, функције пригушивача и аутопилота интегрисана су у јединствен рачунарско аутоматичарски блок. Код авиона [[Ј-22 Орао]] је то УПСУ, код [[МиГ-29]] је САУ-451-04.<ref name="Команде лета МиГ-29"/><ref>[http://www.century-of-flight.freeola.com/Aviation%20history/evolution%20of%20technology/autopilot.htm Развој аутопилота], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref name="-{Stabilnost i upravljivost letelica, drugi deo, strana 562, Miroslav Nenadović, Mašinski fakultet, Beograd, 1972.}-">-{Stabilnost i upravljivost letelica, drugi deo, strana 562, Miroslav Nenadović, Mašinski fakultet, Beograd, 1972.}-</ref>
 
{{double image|center|Аутопилот 1.svg|380|Аутопилот 6.svg|335|<center>Блок шеме уобичајених улога аутопилота, за борбене и путничке авионе.<ref name="-{Stabilnost i upravljivost letelica, drugi deo, strana 562, Miroslav Nenadović, Mašinski fakultet, Beograd, 1972.}-"/></center>}}
1.572.075

измена