Станислав Краков — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м ispravke |
||
Ред 31:
Приступио је [[Југословенски народни покрет Збор|покрету „Збор“]] где је био шеф одсека за пропаганду у оквиру Генералног секретаријата.<ref name="sbr"/> Био је директор [[Радио Београд]]а од 19. јула 1940. до 1941. године.{{sfn|Ћирковић|2009|pp=277-278}}
Прву приповетку „Смрт поручника Ранђића“ објавио је у часопису „Мисао“ 1919. године.{{sfn|Ћирковић|2009|pp=277-278}} Написао је романе „Кроз буру“ (1921) и „Крила“ (1922), путопис „Кроз јужну Србију“ (1926), мемоарску прозу „Наше последње победе“ (1928), књигу приповедака „Црвени Пјеро“ (1992). Од историјско-публицистичких дела написао је „Пламен четништва“ (1930), „Престолонаследник Петар“ (1933) и „Генерал Милан Недић“ (1963-1968). Његово аутобиографско дело је „Живот човека на Балкану“ (1997).<ref name="sk"> Станислав Краков: „Живот човека на Балкану“, Наш дом - Београд
Бавио се и кинематографијом. Снимио је 1932, године [[документарни филм]] „Кроз земљу наших царева и краљева“. Редитељ је филмског дела „За част отаџбине“ које је премијерно приказано 25. марта 1930. године. Прва верзија тог филма је била [[Звучни филм|без звука]] па је дорађена и 1938. је добијена нова верзија са коначним насловом „Голгота Србије“.<ref name="sbr"/>
| |||