Устанак Ника — разлика између измена

Устанак Ника (уреди)

Верзија на датум 20. март 2014. у 11:13

Без промене величине ,  пре 7 година
м
ispravke; козметичке измене
м (ispravke; козметичке измене)
 
== Позадина ==
[[датотекаДатотека:Constantinople imperial district.png|мини|десно|300п|Место хиподрома у Цариграду.]]
Старо Римско и Византијско царство су имали врло развијена удружења звана [[дем]]е (δῆμος). Та су удружења подупирала различите фракције (тимове) које су се такмичиле у одређеним спортским такмичењима. Ово је посебно било јако у [[трка двоколица|тркама двоколица]]. Постојала су четири главна састава тркача двоколица које је разликовала боја одоре у којој су се такмичили. Осим такмичара те боје су носили и њихови навијачи. То су били Плави, Црвени, Зелени и Бели. Ипак, у византијско доба су једини састави с неким утицајем били Плави и Зелени. Цар [[Јустинијан I]] је био пристслица Плавих.
 
Удружења су постала место исказивања за разна друштвена и политичка питања за која византијско становништво није имало других места где би их исказало. Била су комбинација уличних [[банда|банди]] и [[политичка странка|политичких странака]]. Заузимала су стајалишта о текућим питањима, посебно о [[теологија|теолошким проблемима]] (узрок масовних, често насилних расправа у 5. и 6. веку) или о претендентима на престо. Учестало су покушавали утицати на царску политику извикивајући политичке захтеве између трка. Царске постројбе и градска стража нису могле чувати ред без сарадње циркуских фракције које су подупирале аристократске породице у граду (породице су биле подупиратељи). У ове су спадале неке породице које су веровале да имају пуно право на престо, веће него Јустинијан.
 
[[531]]. су неки чланови Плавих и Зелених били ухапшени због [[убиства]] повезаног са смртима које су се појавиле током побуна након завршене отрке двоколица.<ref>[http://cliojournal.wikispaces.com/Justinian+and+the+nike+riots Clio History Journal] Sam Vancea (Dickson College 2008.): Justinian and the Nike riots </ref> Немири ограниченог распона нису били непознаница на тим тркама, слично као и [[хулиганство]] које се појављивало око [[фудбал]]ских сусрета у данашњици. Убице је требало обесити, што се углавном и догађало.<ref>Енглески историчар [[Џон Џулијус Норич|Норич]] говори да је свих седморо било осуђено на смрт, но двоје је још било живо након што су били скинути с вешала. Спасила их је група монаха која их је одвела у манастир (Byzantium, "The Early Centuries", стр. 197-98); Џон Банел Бери (History of the Later Roman Empire, 1923) каже да су само тројица требало да буду обешена, ало двоје је побегло; преосталој четворици је одрубљена глава</ref> Но, 10. јануара 532. двоје њих, Плави и Злени, побегли су и склонили се у уточишту цркве коју је окружила [[охлокрација|бесна гомила]].
 
Јустинијан је био живчан, јер је био усред преговора с [[Сасанидско царство|Персијанцима]] о миру на истоку, становништво је било увелике незадовољно због високих пореза, а сад се суочио с могућом кризом у свом граду. Суочивши се с овим, објавио је да ће трка двоколица бити одржана 13. јануара и променио је пресуде у затворске. Плави и Зелени су одговорили тако што су захтевали да се два човека у потпуности ослободе.
Према извештајима је убијено око тридесет хиљада побуњеника.<ref>Бројку даје [[Прокопије]]; ''Wars'', (енглески) [http://www.fordham.edu/halsall/source/procop-wars1.html Internet Medieval Sourcebook].)</ref> Јустинијан је још наредио убиство Ипатија и изгнати сенаторе који су подупирали побуну. Потом је обновио Цариград и цркву Свете мудрости и био је слободан да успостави своју власт.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
Autobot
Ботови
1.572.075

измена

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:МобилнеРазлике/9689146”