Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена

м
ispravke
м (ispravke)
м (ispravke)
'''Фактор аеродинамичког оптерећења''' је однос величина [[узгон]]а и [[тежина|тежине]] летелице:
: <math>\ n = \frac{R_z}{G}</math>
Са њим се величина силе узгона изражава преко тежине летелице, као еквивалента. Фактор аеродинамичког оптерећења представља глобалну меру оптерећења структуре летелице, сваког њеног дела и свега онога што се тренутно налази у њој, па и људства. Користи се као погодан фактор за анализу и синтезу оптерећења посаде и структуре летелице, као и за димензионисање носећих делова. Пошто представља вредност узгона, у односу на тежину, уједно је и мера маневра летелице, изазваног са вишком или мањком узгона, у односу на тежину.<ref name="-{Mehanika leta, pp. 236 i 237, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.}-">-{Mehanika leta, pp. 236 i 237, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.}-</ref>
 
== Коришћене физичке величине ==
За задржавање режима кружног кретања, неопходно је центрифугалну (инерцијалну) силу уравнотежити са силом реакције, са центрипеталном силом. Код кретања авиона, то је његов [[узгон]].
 
== Хоризонтални лет <ref>-{Mehanika leta, pp. 88, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.}-</ref> ==
 
Устаљени хоризонтални лет авиона карактеристичан је по равнотежи сила дуж оса „ <big>-{x}-</big> “ и „ <big>-{z}-</big> “ (приказано на другој слици):
* <big>Φ</big> = 0, то је услов праволинијског хоризонталног лета, <math>\ n=</math> 1 и
 
* <big>Φ</big> = 90<sup>0</sup>, ово није реалан случај, путања заокрета се своди у тачку, са <big>-{r}-</big> = 0, односно са <math>n= \infty</math>, а то значи и бесконачно велики узгон.<ref name="Фактор оптерећења"/><ref>-{Mehanika leta, pp. 242, Dr Ing. [[Zlatko Rendulić]], 198.}-</ref>
 
== Примена ==
Акробатски авиони имају сличну анвелопу оптерећења, као и борбени. Комерцијални авиони имају далеко блажи аеродинамички фактор оптерећења, до +2,5.
 
На наредној слици, дата су два типична дијаграма фактора аеродинамичког оптерећења у функцији брзине <big>v–-{n}-</big>, који представљају анвелопу ограничења лета авиона. Први је дат у функцији стварне брзине, за једну одређену висину лета, а други у функцији еквивалентне брзине, за све висине лета.<ref name="Фактор оптерећења"/><ref>-{Mehanika leta, pp. 265–267, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.}-</ref><ref name="Агробатски авиони">{{cite web|url=http://www.old.nkj.ru/cgi/naukad0f4.html?06+0208+06208014+HTML |title=Агробатски авиони |publisher=Old.nkj.ru |date = 9. 12. 2006. |accessdate = 22. 1. 2013.}}</ref>
{{double image|center|v-n 1.jpg|465|v-n 2.jpg|325|<center><small>Анвелопа употребе фактора аеродинамичког оптерећења у функцији стварне брзине, на одређеној висини и у функцији еквивалентне брзине, за све брзине. Дијаграми се односе за типичне [[Ловачки авион|ловце]]</small>.</center>}}Чињеница је да се са порастом узгона прави највећи дебаланс сила дуж „ z “, у односу на друге осе. Нарушавање равнотеже дуж „ x “ осе је при убрзавању, када је -{T > R<sub>x</sub> }-, а при успорењу, када је -{T < R<sub>x</sub>}-. Тај дебаланс је далеко мањи од створеног са порастом узгона авиона, те су и генерисана убрзања -{a<sub>x</sub>}- < -{a<sub>z</sub>}-, преко десет пута. Једино је код директног удара у препреку, створено велико успорење са аутом формула 1, приказано у наредној табели. Бочна аеродинамичка сила, код авиона, има најмању вредност, те и генерише најмање убрзање (-{a<sub>y</sub>}-), дуж „ -{y}- “ осе.
{| style="background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; padding:8px;"
 
{| border="2" cellpadding="2" style="margin:auto; width:810px;"
| colspan="2" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style=text-align:center;font-size:130%">'''Приближне вредности фактора оптерећења <big>-{a / g}-</big>, који се дешавају у пракси''' <ref name="Агробатски авиони"/><ref>{{cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=3mz3ZzSXyWM&feature=related|title=Roger Williamson Fatal Crash|date=, Приступљено 16. 4. 2010|publisher=YouTube|accessdate = 16. 4. 2010. |format=Видео}}</ref><ref>[http://www.asag.sk/bio/purley.htm Биография пилота формулы-1 Дэвида Пэрли], Приступљено 16. 4. 2010</ref><ref>[http://www.martin-baker.com/home.aspx Избацива седишта Мартин Бејкер], Приступљено 16. 4. 2010. </ref>
|-
| style="text-align:center;"|'''примери'''
1.572.075

измена