Хамфри Богарт — разлика између измена

Богартов рођендан био је предмет контроверзи. Дуго се веровало да је рођен на [[Божић]] [[1899]], што је измислио [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] и често користио због романтичне позадине, а заправо се родио [[23. јануар|23. јануара]]а [[1899]], што је датум који се појављује у многим наводима. Међутим, ова се прича данас чини неутемељеном: иако никад није пронађен [[родни лист]], обавест о његовом рођењу појавила се у [[Бостон|бостонским]] новинама у [[јануар]]у [[1900]], а потврђује да се родио на Божић 1899., као и други извори. Према попису становништва из 1900. за домаћинство Белмонта Богарта наводи се како је његов син Хамфри рођен у децембру 1899. Постоје још три пописа становништва који потврђују да му је рођендан у децембру 1899. Његова посљедња супруга, глумица [[Лорен Бакол]], увек је тврдила како је [[25. децембар]] прави датум његовог рођења.

Богартов отац, Белмонт, био је [[хирургија|хирург]] специјализован за [[срце]] и [[плућа]]. Његова мајка, Мод Хамфри, била је врло успешна комерцијална илустраторица која се образовала у [[Њујорк]]у и [[Француска|Француској]]. Била је милитантна феминистица. Употребила је цртеж бебе Хамфрија за познату кампању за дечју храну Мелинс. Зарађивала је преко 50 хиљада [[амерички долар|долардолара]]а годишње као [[илустратор]], што је у то време био огроман износ, у односу на мужа који је годишње зарађивао 20 хиљада. Богартови су живели у отменом стану на [[Апер Вест Сајд]]у, а имали су и викендицу у држави [[Њујорк (држава)|Њујорк]].

Хамфри је био најстарији од троје деце. Имао је две сестре, '''Франсис''' и '''Катрин Елизабет'''. Родитељи су му били доста службени, заузети својим каријерама те су се често свађали. Резултат свега био је мањак емоција које су упућивали деци. „Одгојен сам јако неосећајно, али и врло поштено. Пољубац је у нашој породици био прави догађај. Наши мајка и отац нису се претерано бринули за моје сестре и мене." Богарта су као дечака задиркивали због његових увојака, уредности, „слатких“ слика на којима је морао позирати за мајку, одеће ''-{Little Lord Fauntleroy}-'' у коју га је одевала - те имена „Хамфри“. Од оца је наследио потребу за помагањем другима, залуђеност [[риболов|пецањепецањем]]м, дугогодишњу љубав за [[једрење]] и привлачност самоуверених жена.

Богартови су као типични изданци њујоршког друштва слали сина у приватне школе. Образовање је започео у школи Деланси где се задржао до петог разреда, а затим преселио у [[Тринити (школа)|Тринити]]. Био је незаинтересиран, мрзовољан ученик који није показивао занимање за ваншколске активности. Касније је отишао на престижни припремни колеџ [[Филипс академи]] у [[Андовер (Масачусетс)|АндоверАндоверу]]у ([[Масачусетс]]), најстарију припремну школу у Америци, где је препоручен на основу породичних веза. Надали су се да ће поћи на [[Jejl|Јејл]], али он је [[1918]]. избачен.

Богарт је у то време зарадио и ожиљак, његов заштитни знак и развио своје карактеристично шаптање, иако су праве околности нејасне. Једна верзија говори како му је усну расекао комадић [[шрапнел]]а током артиљеријске ватре са његовог брода. Други тврде да Богарт није ни видио мора након што је потписано примирје. Друга верзија, за коју Богартов дугогодишњи пријатељ, писац [[Натанјел Бенчли]], тврди да је истина та да је Богарт повређен док је водио затвореника у поморски затвор у [[Њу Хемпшир]]у. Наводно је затвореник у [[лисице|лисицама]], док су мењали [[воз]] у [[Бостон]]у, замолио Богарта за цигарету, и док је Богарт тражио шибице, подигао руке и ударио га по устима лисицама, расекавши му усну и побегао. Затвореник је на крају затворен у [[Морнарички затвор Портсмут]]. Алтернативно објашњење је да га је затвореник ударио једном руком док га је Богарт ослобађао, док му је друга рука још била у лисицама.<ref>-{Citro, Sceurman, Mark and Moran 2005, pp. 240–241.}-</ref> Према књизи ''-{Humphrey Bogart: The Early Years Darwin Porter}-'' (Хамфри Богарт: Ране године Дарвина Потера), ожиљак је дело његовог оца, Белмонта, кога је зарадио током страшне свађе. Најверојатније је како се права истина никад неће ни сазнати.

Без обзира на све то, док је Богарт дошао до доктора, ожиљак се већ формирао. „Проклети доктор“, рекао је касније [[Дејвид Нивен|Дејвиду Нивену]], „уместо да га закрпи, само је све забрљао." Заправо, Нивен каже да кад је питао Богарта за ожиљак рекао му је како је то последица несреће из детињства; Нивен тврди да су приче о задобивању ожиљка за вријеме рата измислили студији како би унели дашак [[гламур]]а. У његовом пост-ратном лечењу се не спомиње ожиљак на усни иако се спомињу мањи ожиљци, тако да је узрок ожиљка можда дошао касније.<ref name="Sperber pp. 27">-{Sperber and Lax 1997, pp. 27.}-</ref> Кад је глумица [[Луиза Брукс]] [[1924]]. године упознала Богарта, имао је мањи ожиљак на горњој усни, који је Белмонт Богарт можда деломично санирао пре него што је Богарт [[1930]]. почео да се бави филмским бизнисом.<ref name = "eetkqs">-{Meyers 1997, pp. 18-19.}-</ref> Она верује како ожиљак нема везе с његовим карактеристичним говором.

На почетку своје каријере, док је играо двоструке улоге у комаду [[Дрифтинг]] у [[Плејхаус тиатр]]у, Богарт је упознао [[Хелен Менкен]]. Венчали су се [[20. мај|20. маја]]а [[1926]]. године у [[Грамерси парк хотел]]у у [[Њујорк]]у, а развели [[18. новембар|18. новембра]] [[1927]]. године. Након развода су остали пријатељи. Касније, [[3. април|3. априла]]а [[1928]]. године, оженио се са [[Мери Филипс]] у стану њезине мајке у [[Хартфорд]]у у држави [[Конектикат]]. Она је, као и Менкен, имала „ватрену“ нарав. Мери је упознао кад су се појавили у представи [[Нервес]] која се јако кратко приказивала у [[Комеди тиатр]]у у септембру [[1924]]. године.

Богарт је [[1934]]. наступио у [[Бродвеј|бродвејском]] комаду ''-{Invitation to a Murder}-''. Продуцент [[Артхур Хопкинс]] чуо је драму иза кулиса и ангажовао Богарта кад је одлучио да ће продуцирати нову драму [[Роберт Е. Шервуд|Роберта Е. Шервуда]], [[Окамењена шума]]. Хопкинс се касније присетио, „Кад сам видио глумца, био сам помало затечен, јер је он био неко коме се никад нисам много дивио. Био је остарели младић који је већину својих позоришних дана провео у белим хлачама машући [[тенис|тениским]]ким рекетом. Није се баш чинио хладнокрвним убицом, али глас (сув и уморан) није попуштао, био је то Мантијев глас“.

Богартове се улоге нису само понављале него су биле и физички захтевне и исцрпљујуће (студији још нису увели климатизацијски систем), а његов огромни, стиснути посао у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсбрадерсу]]у није био баш „мачји кашаљ“ како се глумац надао. Међутим, увек је био професионалан и поштован међу колегама. У годинама снимања „Б-филмова“, Богарт је почео развијати своју препознатљиву филмску особност - повређеног, стоичког, циничног, шармантног, рањивог усамљеника с језгром поноса који се руга сам себи.

Глумци у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсбрадерсу]]у који су имали предност пред Богартом нису били само класичне звезде као што су [[Џејмс Кегни]] и [[Едвард Г. Робинсон]], него и глумци данас пуно мање познати, као што су [[Виктор Маклаглен]], [[Џорџ Рафт]] и [[Пол Мјуни]]. Већина бољих сценарија завршила је код тих глумаца, а Богарт је морао прихваћати оно што би остало. Снимио је филмове као што су -{[[Racket Busters]]}-, -{[[San Quentin]]}- и -{[[You Can't Get Away With Murder]]}-. Једина значајнија главна улога у овом периоду била је она у филму [[Самјуел Голдвин|Самјуела Голдвина]], [[Улица без излаза]] (1937), али је зато наступио у мноштву споредних улога, као што је филм [[Анђели гарава лица]] (1938) (у којем га је упуцао [[Џејмс Кегни]]). Богарта су на филму често знали упуцати, обично Кегни и Едвард Г. Робинсон, међу осталима. У [[Црна легија (филм)|Црној легији]], за промену, игра доброг човека кога ухвати и уништи [[расизам|расистичка]] организација, филму који је [[Грејам Грин]] назвао „интелигентним и узбудљивим“.

[[Мери Филипс]], која је с друге стране уживала у успеху позоришног хита -{[[A Touch of Brimstone]]}- (1935), одбила је одустати од своје каријере на [[Бродвеј]]у како би пошла са Богартом у [[Холивуд]]. Након што је представа завршила с приказивањем, ипак је отишла у Холивуд, али је инсистирала на наставку властите каријере (још је била већа звезда од њега) па су се [[1937]]. одлучили развести. Ушао је у катастрофалан трећи брак [[21. август|21. августа]]а [[1938]]. године са [[Мејо Метхот]], живахном и љубазном женом кад је била трезна, али параноичном кад би била пијана. Била је уверена да је муж вара. Што су се она и Богарт више удаљавали, она је више пила, беснела и почињала бацати ствари на њега: биљке, лончарске посуде, све што би јој дошло под руку. Чак је и запалила кућу, убола га ножем и неколико пута пререзала вене на рукама. Са друге стране, Богарт је требао њезину безосећајност и чинило се како ужива у свађи с њом. Понекад је и он постао насилан. Новине су их прозвале "-{the Battling Bogarts}-". „Брак Богарта и Метхот био је наставак [[Амерички грађански рат|Грађанског рата]]", рекао је њихов пријатељ [[Џулијус Епстајн]]. У то време Богарт је набавио једрилицу и назвао је "-{Sluggy}-", по својој ватреној жени. Упркос изјавама као што су „Волим љубоморну жену“, „слажемо се тако добро јер немамо илузија једно о другоме“ и „Не бих вам дао ни два цента за даму без темперамента“, постало је јасно да је њихов брак постао деструктивна веза.