Часопис Хаслер против Фолвела — разлика између измена

 

== Позадина ==

Иако је часопис ''Хаслер'' одувек био познат по експлицитним сликама обнажених жена и по ономе што многи сматрају сировим [[хумор]]ом, истакнути протестантски [[хришћански фундаментализам|фундаменталистички]] свештеник [[Џери Фолвел]] жалио се на пародију која је штампана [[1983]]. где „он“ у лажном [[интервју]]у говори како је имао [[инцест]]уозни сусрет са мајком у споредној згради.

 

Главни Фолвелов аргумент је, међутим, био да се у овом случају ради о намерном изазивању тешке душевне боли а не о нарушавању репутације, те да се у том случају треба применити другачији стандард. Суд је, одговарајући на овај аргумент, приметио да чак и ако је говорник или писац мотивисан злом намером, његово изражавање је опет заштићено Првим амандманом. Уколико би било другачије, примећује Суд, политички карикатуристи и сатиристи би се често суочавали са захтевима за одштету као резултат њихових карикатура јавних личности. Одговарајући на Фолвелов аргумент да је карикатура у питању толико „нечувена“, и да се разликује од традиционалних политичких карикатура, Суд наводи да је „нечувеност“ нужно субјективна категорија и да зависи од појединачних укуса и погледа. Суд затим цитира део из раније пресуде:

 

 

Суд се на крају сложио са мишљењем пороте и апелационог суда да у садржај пародије у Хаслеру нико разуман не би поверовао, због чега је порота и одбацила тужбу за клевету. Међутим, Суд због свега раније наведеног сматра да нема основа ни за додељивање одштете по основу намерног изазивања емоционалне и душевне боли, због чега је одштета која је раније додељена Фолвелу поништена.

{{refbegin}}

-{

* Stanley Fish, "Jerry Falwell's Mother", in ''There's No Such Thing as Free Speech, and It's a Good Thing, Too'', Oxford University Press, 1994.

}-