Светилишта словенске вере — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 114:
# '''[[Хутињ]], Новгородска област, Русија''' - кружни трг, окружен прстеном сачињеним од великог камења. Унутар прстена се налази јама прекривена камењем и слојем спаљених костију животиња.
# '''Шапирево, Смоленска област, Русија'''<ref>E. A. Шмидт, ''Языческие святилища в Смоленском Поднепровье и Подвинье'', Восточная Европа в древности и средневековье - Доклады международной научной конференции, посвященной 75-летию профессора Э. М. Загорульского и 30-летию кафедры археологии и специальных исторических дисциплин БГУ, Белорусский государственный университет, [[Минск]], [[2004]]. pp. 88-97, ISBN 985-485-197-4</ref> - у мочвари, један километар југоисточно од села Шапирево, на левој обали реке Березинке налази се утврђено насеље. Овални трг (14-{х}-9 -{m}-) окружен је са две концентрична насипа (ширине 7 -{m}- и висине 0,8 -{m}-) и ровом (ширине рова је 4 -{m}-, дубина 0,4 -{m}-), на је чијем нађено изгорело камење, угаљ, пепео. Централни део трга је окружена је рупама за стубове, а земља је прекривена слојем угља. Испод насипа пролазе две паралелна канала. Пронађене су крхотине посуда из [[9. век|IX]]—[[10. век|X]] и [[12. век|XII]]—[[13. век|XIII века]]. Истраживања су вршили городища проводили А. Н. Љавдански ({{Јез-рус|А. Н. Лявданский}}) [[1920е|1920]].-их, В. В. Седов [[1956]]. и П. Н. Трећаков ({{Јез-рус|П. Н. Третьяков}}) током [[1960]]-[[1961|61]]. године.
# '''[[Шљенжа]] ({{Јез-пољ|Ślęża}}), Пољска''' - шумовита гора испресецана литицама и камењем, налази се у брдском масиву, који се уздиже изнад [[Шлеска|шлеске]] низије. На врху и по падинама се пружају камени зидови, чији темељи припадају [[Лужичка култура|лужичкој култури]] (крај [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|халштата]] - почетак [[латен]]а). Горњи део зидова који показује трагове паљевине, са пратећом керамиком и другим стварима потиче из [[Ранирани средњи вијеквек|раног Средњег века]]. На унутрашњем простору (120-{x}-60 -{m}-) је одсутан културни слој. На врху горе и на њеним падинама се налазе многобројне камене скулптуре и знаци уклесани у камен, од којих је најчешћи симбол у облику косог крста. Међу керамиком прикупљене у утврђеном насељу, највећи део припада [[Бронзано доба|бронзаном]] и [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|раном гвозденом добу]] (66,5%), периоду касног латена и римском добу припада 1,3% нађене керамике, периоду раног Средњег века - 1,9% и периоду [[10. век|X]]-[[13. век|XIII века]] - 10,4%. Истраживање на Шљенжи је вршено са прекидима. Почело је [[1903]]. године, а посебно је било интензивно у периоду [[1949]]-[[1956]]. и касније. На околним брдима Кошћушко и Радуња такође су нађени камени зидови - „кругови“, који према расположивим подацима припадају лужичкој култури.
# '''Шумск, [[Житомирска област]], Украјина'''<ref>Русанова И. П., ''Языческое святилище на р. Гнилопять под Житомиром'', Культура древней Руси, [[Москва]], [[1966]]. pp. 233-237</ref> - око 7 -{km}- југозападно од Житомира, поред гробног поља на обали реке Гњилопјат ({{Јез-укр|Гнилоп'ять}}), на коме су вршене сахране спаљивањем се налази делимично укопана зидана структура основе у облику крста, оријентисана према странама света (димензије: (север-југ) 14,2 -{x}- (запад-исток) 11 -{m}-, дубина 40-50 -{cm}-). Дно структуре је равно, а зидови су вертикални. У центру се налази велика јама за стуб (пречник 1 -{m}-, дубина 60 -{cm}-), око чије ивице је распоређено велико камење, а око ње су распоређене јаме за стубове и камење. У средишњем делу је стално горела ватра. Око северног и јужног улаза у светилиште распоређени су грубо сечени каменови (40-{x}-40 -{cm}-). Нађена је керамика грубе израде из касног [[9. век|IX]]-[[10. век|X века]],{{напомена|Нађена керамика одговара сличним налазима у другим словенским светилиштима, нрп. у Хотомељу.}} врхови стрела од кремена, спаљене кости бика и птице (певца?). У близини се налази место за спаљивање мртвих, у облику кружног подручја (пречник 5 -{m}-) са спаљеним површинским слојем и слојем угља дебљине 50 -{cm}-, окружен кружним ровом. На рту оближњег брда се налазе кућа и помоћне зграде. Истраживања су вршена током [[1964]]. године.
# '''[[Шћеглец]], Новгородска област, Русија''' - гранитна стена са [[петроглиф]]има из касног [[бронзано доба|бронзаног доба]].