Часопис Хаслер против Фолвела — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 14:
|Subsequent=
|пресуда=Пародије јавних личности за које нико разуман неће поверовати да су истините, заштићене су од утуживања у складу са Првим амандманом Устава САД, чак и ако су намерно направљене да изазову душевну бол. Пресуда апелационог суда преиначена.
|чланови суда=[[Вилијам Ренквист]]</br>[[Вилијам Џ. Бренан]]{{·}} [[Бајрон Вајт]]{{·}} [[Тергуд Маршал|Тургуд Маршал]]{{·}} [[Хари Блекман]]{{·}} [[Џон Пол Стивенс]]{{·}} [[Сандра Деј О'Конор]]{{·}} [[Антонин Скалија]]{{·}} [[Ентони Кенеди]]
|већинско мишљење=Ренквист
|придружили се већина=Бренан, Маршал, Блекман, Стивенс, О'Конор, Скалија
Ред 20:
|примењено право=[[Устав Сједињених Америчких Држава]], -{I}- амандман
}}
'''Часопис Хаслер против Фолвела''' ({{јез-ен|Hustler Magazine, Inc. v. Falwell}}, 485 -{U.S.}- 46 (1988)) је назив процеса пред [[Врховни суд
[[Parodija|Пародија]] коју је објавио часопис [[Хаслер]] није била противзаконита, јер по мишљењу Суда, нико разуман не би поверовао да садржи истините тврдње. Суд је поништио одштету у износу од 150.000 [[амерички долар|долара]] која је раније додељена [[Џери Фолвел|Џерију Фолвелу]].
== Позадина ==
[[Датотека:Џери Фолвел-лажни интервју.jpg|мини|лево|Пародија у часопису Хаслер укључује лажни интервју са Фолвелом, неовлаштену употребу његове фотографије и скоро идентичне елементе који су коришћени у рекламној кампањи за [[аперитив]] ''Кампари''.<ref name="Hustler Magazine, Inc. v. Falwell">Hustler Magazine, Inc. v. Falwell, 485 U.S. 46 (1988)</ref>]]
Иако је часопис ''Хаслер'' одувек био познат по експлицитним сликама обнажених жена и по ономе што многи сматрају сировим [[хумор]]ом, истакнути протестантски [[хришћански фундаментализам|фундаменталистички]] свештеник [[Џери Фолвел]] жалио се на пародију која је штампана [[1983]]. где „он“ у лажном [[интервју]]у говори како је имао [[
У питању је била алузија на рекламну кампању за италијански [[аперитив]] [[Кампари]]. Праве рекламе садржавале су интрвјуе са познатим личностима о „њиховом првом искуству“. Рекламе су имале двосмислен наслов („Икс говори о свом првом искуству“), те се на први поглед чинило да је тема разговора прво [[секс]]уално искуство, иако су познате личности заправо говориле о својим искуствима када су први пут пробале „Кампари“.
Ред 34:
Фолвел је тужио [[Лари Флинт|Ларија Флинта]], часопис Хаслер и Флинтову дистрибутерску кућу, пред ''Окружним судом САД за западни округ Вирџиније'', и то за [[клевета|клевету]], нарушавање приватности, и намерно наношење емоционалног бола. Пре суђења, суд је одбацио тужбу у делу који се односи на нарушавање приватности, а о преосталим тачкама тужбе се одлучивало на суђењу. Порота је гласала у корист Флинта у делу тужбе који се односи на клевету, али је одлучила у корист Фолвела у делу који се односи на намерно наношење емоционалног бола. Фолвелу је додељена одштета од 150.000 долара.<ref>[http://www.journalism.wisc.edu/~drechsel/j559/readings/Hustler.pdf ''-{Hustler Magazine v. Falwell}-'' 485 -{U.S}-. 46 (1988)]; -{School of Journalism and Mass Communication}-</ref>
Флинт се жалио апелационом суду, који је одбио жалбу и потврдио ранију пресуду. Флинт је у жалби тврдио да се стандард „стварне злобе“ из предмета ''[[Њујорк тајмс против Саливена]]'' примењивао само на намерно изазивање душевног бола, када се ради о јавним личностима. Након што је апелациони суд одбио захтев да поново размотри случај у пуном саставу, [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховни суд САД]] је прихватио захтев за ревизију.
== Пресуда ==
| |||