Црква Светих Срђа и Ваха — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
[[Датотека:Sergius and Bacchus Church February 2011.JPG|мини|десно|250п|Некадашња црква светих Срђа и Ваха]]
[[Датотека:Plan.eglise.Sergius.Constantinople.svg|мини|250п|Основа цркве]]
'''Црква светих Срђа и Ваха''' ({{јез-гр|Eκκλησία τῶν Άγίων Σεργίου καί Βάκχου ὲν τοῖς Ὸρμίσδου}}) односно '''Мала Аја Софија''' ({{јез-тр|Küçuk Ayasofya Camii}}) је некадашња [[Византијско царство|византијска]] [[Црква (грађевина)|црква]] (од почетка [[XVI16. век|XVI века]]а се користи као [[џамија]]) која представља један од најзначајнијих примерака [[Рановизантијска архитектура|рановизантијске архитектуре]] у [[Цариград]]у<ref name="Биз">''-{„Walking Thru Byzantium. Great Palace Region“'' (2nd edition), [[Истанбул|İstanbul]]}- [[2007]]. ISBN 978-9944-0994-0-0. {{en}} [http://www.zerobooksonline.com/eng/product_details.asp?cat=&subcat=&product=2567], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>. Подигли су је [[Јустинијан I]] ([[527]]—[[565]]) и [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодора]], највероватније између [[530]]. и [[533]]. године, за потребе [[МонофизитиМонофизитство|Монофизита]] који су живели у [[Хормидасов дворац|Хормидасовом дворцу]] захваљујући царичиној наклоности коју су уживали. Црква има [[Правоугаоник|правоугаону]] основу са касније (такође у [[VI6. век|VI веку]]у) додатим [[нартекс]]ом и високом осмостраном [[Купола|куполом]] која има 8 [[прозор]]а и 16 ребара. У њеној унутрашњости се издвајају носећи стубови са [[Украсна пластика|украсном пластиком]], као и галерија односно други спрат. Цркву је обновио [[Василије I Македонац|Василије I]] ([[867]]—[[886]]), највероватније након [[земљотрес]]а [[869]]. године<ref name="Биз" />, а током [[Отоманскаосманско империјацарство|отоманског]] периода дозидани су јој [[минарет]] и отворени [[трем]]. Када је подигнута, делила је нартекс и зид, највероватније [[север]]ни<ref name="Биз" />, са дворском црквом светих [[апостолапостоли|апостола]]а [[Свети Петар|Петра]] и [[СветиАпостол Павле|Павла]], коју је такође подигао Јустинијан -{I}-. Она је по изгледу вероватно подсећала на цркву у [[Студијски манастир|Студијском манастиру]], а нестала је врло брзо након [[VI6. век|VI века]]а. Црква [[Свети Срђ (вишезначна одредница)|Срђа]] и [[Свети Вах|Ваха]] је, са друге стране, постала [[манастир]]ско средиште, а о њеном значају говори и спис ''„[[О церемонијама]]“'', [[Византијскисписак царвизантијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]), настао средином [[X10. век|X века]]а, у коме се помиње да је црква била повезана са [[Велики двор у Цариграду|Великим двором]] посебним ходником, којиме су цар и његова пратња стизали директно на њену галерију. Црква је била смештена у близини [[Морски бедем на Мраморном мору|морског бедема]] на [[Мраморно море|Мраморном мору]], недалеко од [[Цариградски хиподром у Цариграду|хиподромског]] [[Сфендон]]а.
 
Након слома [[Словенскисловенски устанак у Поморављу 1072.|великог словенског устанка]], поразом код [[Пауни|Пауна]] крајем [[1072]]. године, његов вођа [[Константин Бодин]] ([[1081]]—[[1101]]) је као заробљеник послан најпре у Цариград, а потом у [[Антиохија|Антиохију]]. Током боравка у византијској престоници, био је затворен у цркви светих Срђа и Ваха<ref>[[Византолошки институт САНУ]], ''„Византијски извори за историју народа Југославије (-{III}- том)“'' (фототипско издање оригинала из [[1966]]), Београд [[2007]]. ISBN 978-86-83883-09-7.</ref>.
 
Почетком [[XXI21. век|XXI века]]а, изведени су радови на обнови саме грађевине који су окончани крајем [[2006]]. године. Током њих откривени су остаци оригиналног [[мермер]]ног пода, као и делови конструкције, који су заштићени провидним плочама и данас су доступни јавности. Током радова на њеној санацији, уређен је и простор непосредно око ње, који је претворен у омањи [[парк]]. Сама грађевина се данас користи као џамија, али је отворена за посетиоце у доба када је [[муслиманмуслимани|муслимански]]ски верници не користе за молитве. Налази се на крају истоимене улице, а непосредно уз њу пролази [[железничка пруга]].
 
== Види још ==
Ред 16:
 
== Литература ==
* ''-{„Walking Thru Byzantium. Great Palace Region“'' (2nd edition), [[Истанбул|İstanbul]]}- [[2007]]. ISBN 978-9944-0994-0-0. {{en}} [http://www.zerobooksonline.com/eng/product_details.asp?cat=&subcat=&product=2567]
 
== Спољашње везе ==