Устрелина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Патофизиолошке промене у устрелини: сређивање поднаслова |
|||
Ред 154:
кроз следеће фазе;
Током фазе демаркације некротично ткиво подлеже ферментативној аутолизе. Распадни продукти изазивају већу пропустљивост капилара, плазмореју у интерцелуларни простор са таложењем фибрина. Клинички се то испољава серозном секрецијом из устрелине и отоком околине, уз »демаркационо гнојење«.
У фази гранулације, у демаркационој зони буја младо гранулационо ткиво.
Младо гранулационо ткиво, које је формирано у претходној фази у фази епитализације започиње кретањем мањих група ћелија герминативног епитела које се активно деле све док не покрију дермалну површину устрелине епителом из околине. Гранаулационо ткиво се све више покрива митотичком активношћу епитела, све док се две ћелије са супротних крајева не додирну. Дубљи слојеви гранулација у овој фази претварају се у »рани ожиљак« карактеристичан по добро васкуларизована ткива.
Током фазе цикатризације »рани ожиљак« губи крвне судове и прелази у »дефинитивни ожиљак« карактеристичан по бледом, беличастом, фиброзном изгледу. Код малих устрелних рана ожиљак се може формирати већ за десетак дана, а код средње великих просечно за око четири недеље. Да би ожиљак постао беличаст потребно је више недеља па и месеци, под условом да нису настале компликације (инфекција, активација хроничних болести, гладовање итд)
|