Кримски канат — разлика између измена

12.864 бајта уклоњена ,  пре 6 година
м
нема резимеа измене
м (Додата застава)
м
| Догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Застава_Претходник1 = -Flag_of_None.svg
| Претходник1 = [[Златна хорда|Златна Хорда]]
| Застава_Следбеник1 = -Flag_of_None.svg
| Следбеник1 = [[Руско царство]]
| Застава_Претходник2 =
[[Султан]]и су се односили према кановима више као према савезницима, а не поданицима. Канове нису бирали у Цариграду, него су само одобравали постављање новог кана. Турци су признавали легитимитет канова по степама као потомака [[Џингис-кан]]а. Канови су водили своју властиту спољну политику, која се знала разликовати од политике Османског царства. Односи између кана и султана су били предмет дипломатских односа. Канови су ковали властити новац и њихово име се спомињало на молитвама петком, а то су била два значајна елемента [[сувереност]]и. Нису плаћали [[данак]] Османском царству, него је Османско царство њима плаћало за услуге током ратних похода.
 
Савез кримских Татара
Савез кримских Татара и Османског царства је био сличан савезу Пољске и Литваније по значају и трајности. Кримска коњица је постала неопходна Турцима приликом похода у Европи ([[Пољска]] и [[Мађарска]]) и Азији (Персија). Кримски Татари су почели економски да зависе од плена. Када је почело лагано назадовање Османског царства плен се смањио, па је и Кримски канат назадовао.
 
Менли Герај је [[1502]]. победио последњег кана Велике хорде и тада је Хорда престала да полаже права на Крим. У 16. веку, Кримски канат је полагао право као наследник Златне хорде, односно полагао је право на територије других каната наследника [[Златна хорда|Златне хорде]], а посебно на [[Казањски канат|Казански канат]] и на [[Астрахански канат]]. Ривалство каната омогућило је [[Велика московска кнежевина|Московској кнежевини]], а касније [[Велика московска кнежевина|Московској Русији]] да постане доминантна сила у регији.
 
== Политички и економски систем ==
 
Гираји воде порекло од [[Џингис-кан]]а и такво племенито порекло омогућило им је да се потврде. Према традицији степе, владар је легитиман само ако може доказати порекло од Џингис-кана. Кримски Канат није следио отоманску идеологију и систем власти, него је следио традицију хорде. Кан је владао уз помоћ племићких породица бегова. Ногаји су припадали Астраханском канату до његова пада [[1556]]. и тада су постали значајни у Кримском канату.
 
Територија каната је била подељена међу [[бег]]овима, а испод бегова су били [[мирзе]] и племићке породице. Однос сељака и сточара према мирзама није био феудалан. Били су слободни, а исламски закон их је штитио од губитка тих права. Земља се заједнички обрађивала, а порез се разрезивао по селу. [[Порез]] је представљао десетину пољопривредног производа или дванаести део стоке. За време последњег кана извршена је реформа према турском моделу.
 
[[Датотека:Zastava.jpg|мини|265п|Руси на јужним границама. Насликао: Сергеј Васиљевич Иванов]]
 
Кримски закон је био базиран на татарском закону, исламском закону и нешто ствари из турских закона. [[Муфтија]] је био главни свештеник, кога је бирало локално свештенство. Муфтијина администрација контролисала је велику црквену земљу. Отомански султан је постављао кадијааскера, који је контролисао канатске судске јединице, којима су управљале кадије. [[Кадија|Кадије]] су теоретски зависиле о кадијааскеру, али практички су зависиле о кану и вођама кланова.
 
Религиозне мањине ([[Грци]], [[Јермени]], [[Кримски Готи]], [[Черкези]], Ђеновљани, [[Кримски Караити]] и [[Јевреји]]) живеле су у градовима и насељима, често у одвојеним четвртима. Имали су властите религиозне и судске институције. Контролисали су финансије и трговину, а плаћали су порез као компензацију за неслужење у војсци. Нема доказа да је било неке дискриминације. Живели су као кримски [[Татари]] и говорили су њихов језик.
 
Номадски Татари били су сточари. Крим је имао значајне трговачке луке, којима је роба ишла преко Пута свиле и извозила се у Османско царство и Европу. Кримски канат је имао мноштво живописних градова са [[каравансарај]]има, [[Хан (објекат)|хан]]овима, трговачким четвртима, млиновима. Кримски Татари су учествовали у трговини, пољопривреди и занатима. На Криму се производило много вина, дувана и воћа. [[Ћилим]]и су се извозили у Пољску, а ножеви су били међу најбољима на Кавказу. Ипак, највећи извор прихода је био [[ратни плен]], углавном у виду словенских робова, понајвише [[Руси|Руса]], које су даље продавали у [[Османско царство]].
 
== Златно доба ==
{{Историја Крима}}
Кримски канат је био једна од највећих сила у Источној Европи до 18. века. Играли су битну улогу у одбрани граница муслиманског света против Московске Русије и Пољске. У процесу који се звао "'''жетва степе'''" поробљавали су многе словенске сељаке и узимали ратни плен, од чега би кану припадао део од 10 до 20%. Понекад је походе предводио кан, а много пута су били појединачни походи, од којих је много било и против воље кана.
 
Све до почетка 18. века канат је био укључен у велику трговину [[ропство|робљем]] у Османском царству и Блиском истоку. [[Кефе]] је била најпознатија лука за трговину робовима. Постоје истраживачи, који процењују да је око 3 милиона људи било одведено у робље за време Кримског каната. Један од најпознатијих жртава била је Рокселана, која је постала супруга [[Сулејман I|Сулејмана Величанственог]]. Константна опасност од Татара довела је до стварања [[козаци|козака]].
 
Татари су обично нападали дуж вода. Њихов главни пут према [[Москва|Москви]] је био од [[Перекоп]]а, до [[Тула|Туле]]. Када би зашли довољно дубоко, око 100 до 200 километара у територију окренули би се и кренули у пљачку и хватање робова. Русија је мобилисала до 65.000 војника у пролеће, што је било тешко оптерећење за државу. Обала реке Оке близу Москве је била последња линија одбране. [[Козаци]] и млади племићи би организовали страже да знају кретање Татара у степи.
 
Кримски канат је имао и неколико пута савезе са Пољском-Литванијом или са козацима из Пољске Литваније против Московске Русије. Подручје око кога се ратовало било је јако значајно за Русију, јер је то било плодније подручје са блажом климом.
 
== Назадовање ==
 
Са назадовањем Османског царства и променом односа снага у Европи започело је и назадовање Кримског каната. Из отоманских похода су се враћали без плена, празних руку, а татарска [[konjica|коњица]] је имала велике губитке како су модерне европске војске имале све више јачих [[топови|топова]]. При крају 17. века [[Русија]] је постала превише снажна за кримске Татаре, па више нису могли пљачкати као некад. Нису могли изводити пљачкашке походе у Русији и Украјини. Економске невоље су довеле и до унутрашње борбе за власт. При крају каната и Ногаји су престали да подржавају кана.
 
У првој половини 17. века [[Калмици]] су основали [[Калмички канат]] на доњој Волги и почели су ратовати против Кримског каната и Ногаја. Калмички канат је постао руска вазална држава и учествовао је у руским походима 17. и 18. века са до 40.000 коњаника.
 
Уједињене руске и украјинске снаге нападале су у кримским походима [[1687]]. до [[1689]]. и у [[Руско-турски рат (1735—1739)|Руско-турском рату (1735—1739)]]. Руси су тада успели да заузму делове [[Крим]]а.
 
За време последњег кана Руси су имали већ велики утицај у канату, у коме је избио грађански рат. [[Катарина Велика]] се умешала у грађански рат [[1783]]. и анектирала је Крим Русији.
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Crimean Khanate}}
* [http://www.hansaray.org.ua/ The Bağçasaray Palace of the Crimean Khans]
* [http://www.tatar.net/ Tatar.Net]
* [http://www.qurultay.org/linkshow.asp?AD=../links/eng/history/rus_period/3_1.html Annexation of the Crimean Khanate]
 
{{Бивше државе турских народа у Европи}}
{{Османске територије у Европи}}
 
[[Категорија:Историја Русије]]
[[Категорија:Историја Украјине]]
[[Категорија:Историја Крима]]
[[Категорија:Бивше државе Европе]]
[[Категорија:Кримски Татари]]