Пад Зете (1496) — разлика између измена

Крајем 1498. године Стефан Црнојевић беше онемогућен од Турака. [[Скадар|Скадарски]] заповедник, енергични [[Фериз-бег]] даде га чак затворити у свом граду, не зна се тачно због ког узрока. Биће да су Турци добили какве вести о његовим везама са Млечанима, с којима су те године ушли поново у рат. Од новембра 1498. године помиње се турски субаша, -{governador di statofo di Zerenovich}-, а од јануара 1499. налазио се Стефан у Албанији. У марту се већ знало да је Црна Гора припојена Скадарском санџаку и да је престала да постоји као држава.

Како је мирно примљена турска власт у Црној Гори, наглашава [[Јован Томић]] који је посебно испитивао овај период, „види се из факта да је за време млетачко-турског рата од 1499-1502. године у Црној Гори није било ни једног озбиљног покушаја млетачког противупротив Турака, јер су они тамо имали више присталица него Млечићи. Да су о томе знали Млечићи, поред сенатског необраћања пажње предлогу да се у Црној Гори отпочне акција противупротив Турака за доказ служи и појав, што нека села, која су била под млетачком влашћу, приђоше Турцима. [[Котор|Которска]] властела својим понашањем према становништву тих села, допринела су, да је ово претпостављало турско господарство њиховом, а омразе с Приморја и бољи изглед на плен од млетачких поданика него од султанових, одржаше Црногорце у већој наклоности према Турцима него према Млечићима“.