Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
Формиран је [[27. јун]]а [[1941]]. године, на седници [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], под називом '''Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије''' (ГШ НОПОЈ) ({{јез-слв|Glavni štab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie}}; {{јез-мак|Главниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на Југославија}}).
 
На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], [[26. септембар|26. септембра]] [[1941]]. године, променио је назив у '''Врховни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије''' (ВШ НОПОЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на Југославија}}).
 
Јануара [[1942]]. године променио је назив у '''Врховни штаб Народноослобдилачке партизанске и добровољачке војске Југославије''' (ВШ НОП и ДВЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilne partizanske in prostovoljne vojske Jugoslavije}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на партизански одреди и доброволна војска на Југославија}}), а новембра исте године у '''Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије''' (ВШ НОВ и ПОЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilne vojske in partizanskih odredov Jugoslavije}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на Народноослободилетна војска и партизански одреди на Југославија}}).
Марта [[1945]]. године реорганизован је у '''Генералштаб [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]''' ({{јез-слв|Generalštab Jugoslovanske armade}}; {{јез-мак|Генералштабот на Југословенската армија}}), као непосредни орган [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]].
 
Врховни штаб је руководио Народноослободилачком борбом преко главних, обласних, оперативних штабова; непосредно потчињених штабова [[Партизанскипартизански одредодреди Југославије|одреда]], [[Бригаде НОВЈ|бригада]], [[Дивизије НОВЈ|дивизија]] и [[Корпусисписак корпуса НОВЈ|корпуса]] или посебно формираних [[Главна оперативна група НОВЈ|оперативних група]]. Везу са потчињеним штабовима одржавао је у почетку рата преко својих специјалних делегата и курира, а касније радио-везом. Са доласком [[Савезничке војне мисије у НОВЈ|савезничких војних мисија]] у Врховни штаб, успоставио је везу са [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]], која је коришћена за усклађивање операција и за организацију допремања материјалне помоћи. Врховни штаб је током читавог рата издавао свој „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен]]“
 
Врховни штаб руководио је устанком из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]], до половине септембра [[1941]]. године, а потом са [[Ужичкаужичка Републикарепублика|ослобођене територије западне Србије]] ([[Ужице]]). У току рата налазио се на ослобођеној територији [[Санџак (област)|Санџака]] ([[Нова Варош]]), источне ([[Иванчићи (Илијаш)|Иванчићи]], [[Фоча]]) и западне [[Босна|Босне]] ([[Бихаћ]], [[Босански Петровац]], [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвар]], [[Јајце]], [[Милиниште]]), [[Црна Гора|Црне Горе]] ([[Жабљак]]) и [[Далмација|Далмације]] ([[Титова пећина на Вису|острво Вис]]). Од октобра 1944. до краја рата седиште Врховног штаба било је у [[Београдска операција|ослобођеном Београду]]. Командант Врховног штаба и Врховни командант НОВ и ПОЈ био је [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]], а о безбедности Врховног штаба бринуо је [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВЈ|Пратећи батаљон Врховног штаба]].
 
== Историјат ==
Октобра [[1940]]. године на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији]] [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] одржаној у [[Дубрава (кварт)|Дубрави]], код [[Загреб]]а, формирана је при [[Централни комитет|Централном комитету]] '''Војна комисија''' ({{јез-слв|Vojaške komisije}}; {{јез-мак|Воена комисија}}), која је имала задатак припрема отпор на војном плану и успостави контакте с [[Антифашизамantifašizam|антифашистички]] оријентисаним официрима у [[Војскајугословенска Краљевине Југославијевојска|југословенској краљевској војсци]]. Такође и при Централном комитету [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] и [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]], као и при осталим Покарјинским комитетима КПЈ, формиране су војне комисије. Одмах после конференције почео је појачан рад у војсци.
 
У току [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. године, Политбиро ЦК КПЈ је на својој седници, одржаној [[15. април]]а, формирао '''Војни комитет''' ({{јез-слв|Vojaški komite}}; {{јез-мак|Воениот комитет}}) који је имао задатак да организује пружање отпора непријатељу. На челу комитета налазио генерални секретар ЦК КПЈ [[Јосип Броз Тито]]. После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]], почетком маја одржано је у Загребу Мајско саветовање ЦК КПЈ, на коме је одлучено да се по узору на Војни комитет при већем броју покрајинских, обласних и других нижих партијских органа формирају војни комитети чији би задатак био да раде на припремама [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]].
=== Ратни пут Врховног штаба ===
{{проширење}}
Главни штаб НОПОЈ-а формиран је у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], који је остао његово седиште све до половине септембра [[1941]]. године. Због тешкоћа илегалног боравка чланова Главног штаба у окупираном граду, као и због потребе директног командовања бројним партизанским јединицама на терену, чланови Врховног шатаб су одлучили да пређу на ослобођену територију западне [[Србија|Србије]]. У седишту Главног штаба, док је боравио у [[Београд]]у, поред команданта, била су још три члана Војног руководства: [[Иван Милутиновић]] и [[Александар Ранковић]] и [[Иво Лола Рибар]], док су остали чланови заузимали најодговорније дужности на терену. После напуштања Београда, чланови Главног шатаб су одвојено путовали до ослобођене територије, а поново су се окупили у ослобођеном [[Крупањ|Крупњу]], крајем септембра 1941. године. У периоду до преласка у ослобођено [[Ужице]], [[15. октобар|15. октобра]], Главни штаб је боравио у селима у околини [[Ваљево|Ваљева]] и [[Крупањ|Крупња]].
 
У засеоку Столице, код Крупња, [[26. септембар|26. септембра]] [[1941]]. године, одржано је војно-политички саветовање Главног штаба са непосредним руководиоцима устанка из [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и командантима неких [[Партизански одреди из Србије|партизанских одреда из Србије]]. На саветовању је одлучено да се у свим покрајинама формирају Главни штабови, а Главни штаб НОПОЈ-а је преименован у Врховни штаб.
 
Непосредно после [[Саветовање у Столицама|саветовања у Столицама]] Врховни команданат НОПОЈ-а [[Јосип Броз Тито]] издао је неколико упутстава од општег значаја, као што су: „Упутство о начину одбране ослобођене територије“, октобра [[1941]]. године, „Упутство о начину освајања насељеног места“ и „Упутство о борбеној обуци партизана“. То су били први теоретски материјали за потребе старешинског кадра о извођењу појединих партизанских борбених радњи. Ова упутства имала су трајни карактер и значај, јер је у њима на конкретним примерима разрађивана партизанка тактика.
 
У периоду од половине октобра до краја новембра [[1941]]. године Врховни штаб се налазио у [[Ужице у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Ужицу]]. Поред Врховног штаба у Ужицу се налазио [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централни комитет КПЈ]], [[Централни комитет]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главни штаб НОПО Србије]], [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главни народноослободилачки одбор Србије]], као и друге институције [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. У граду је постојала [[Први партизан Ужице|фабрика оружја]], радионица одеће и обуће и штампарија „[[Борба (новине)|Борбе]]“. Ужице је постало центар устанак, одатле су све партизанске јединице биле снабдеване оружјем и муницијом, одећом и обућом, пропагандним и агитационим материјалом.
 
После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], децембра 1941. године, Врховни штаб се са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских јединица повукао у Санџак]], а одатле у источну Босну. Ту је дошло до реорганизације партизанских јединица. Формирање [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске]] и других бригада, као и израда „Статута пролетерских ударних бригада“ одражава ново поглавље у развоју устанка. На основу тог документа у току рата формирано је 240 [[Бригаде НОВЈ|бригада Народноослободилачке војске]]. Кроз борбе Прве пролетерске бригаде у источној Босни, почетком [[1942]]. године, Врховни штаб је лично проверио сврсисходност, ваљаност, организацију и формацију бригаде кроз борбена дејства, па су онда наредили формирање нових бригада, јер су бригаде показале све предности над одредима.
== Чланови Врховног штаба ==
[[Датотека:Poziv na ustanak.JPG|десно|мини|250п|Споменик „Позив на устанак“ рад вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]], који се налази испред [[Музеј 4. јули|Музеја „4. јули“]] у [[Београд]]у]]
Приликом оснивања Врховног штаба, јуна [[1941]]. године за његове чланове именовано је десет чланова [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] (од првобитних десет чланова Врховног штаба тројица су погинула током рата). После [[Саветовање у Столицама|саветовања у Столицама]], септембра [[1941]]. године у Врховни штаб је укључено и неколико војних руководилаца, официра бивше [[Војскајугословенска Краљевине Југославијевојска|југословенске краљевске војске]], у својству начелника Врховног штаба, његових помоћника и руководилаца појединих родова и стручних служби. По почетка маја [[1942]]. године састав Врховног штаба је проширен и на поједине руководиоце из главних и оперативних штабова и из штабова појединих јединица. [[:Категорија:Чланови Врховног штаба НОВЈ|Чланови Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] су били:
 
* '''[[Јосип Броз Тито]]''', командант
363.220

измена