Википедија

Вена порта — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 19:
}}
 
'''Вена порта или портална вена јетре''', ({{јез-лат|vena portae hepatis}}) је велика вена која доводи крв из органа за варење у јетру. Јетра има два аферентна крвна система (вену порту и артерију јетре) и један еферентни крвоток (јетрене (хепатичне) вене ). Вена порта настаје из три главне венска крвна суда - слезинске, доње и горње мезентријске вене - и на тај начин прикупља крв из слезине, желудца, танког и дебелог црева, жучне кесице и гуштераче и доводи је у јетру.
 
Циркулација кроз паренхим јетре , тј микроциркулација јетре обавља се кроз фино гранање доводног крвног система у синусоиде, артериоле и капиларе и кроз одвод крви из синусоида директно у централне , затим сублобулске и друге веће хепатичке вене из јетре. Крв која долази преко вене порте у јетру доноси ресорбовани нутритивне али и токсичке материјале из целог цревног подручја, а захваљујући посебној микроциркулацији у јетри омогућава директан контакт са хепатоцитима и са Купферовим ћелијама.
 
== Анатомија ==
Венски систем којим се крв враћа из желудца, црева, слезине, гуштераче и жучне бешике и скупља у једну велику вену (, вену порту ({{јез-лат|v. portae}})), заједно са њом чини порталну циркулацију. У јетри из грана порталне вене крв прелази у синусоиде јетре који су по својој грађи слични капиларима. Поред тога крв кроз јетрене вене тече и у доњу шупљу вену.<ref name="Surgical Anatomy">Skandalakis JE, Colborn GL, Weidman TA, Foster RS, Kingsnorth AN, Skandalakis LJ, et al. ''Surgical Anatomy: The Embryologic And Anatomic Basis Of Modern Surgery.'' 2nd ed. New York: McGraw-Hill; 2004.</ref>
 
У главно стабло портне вене улива се директно пилорусна, цистична и коронарне гастричне вене. Отуда у цирози јетре, која је најчешћи узрок портне хипертензије због застоја у јетри и повећаног притиска крви на зидове вена настају колатерале - синдром венских варикозитета. У хилусу јетре портна вена се грана најчешће у десну и леву грану. Огранци вене порте у паренхиму јетре имају даљи сегментни распоред, што има и велики клинички значај.
 
Вена порта се обично настаје на ушћу горње мезентеричне вене и вене слезине и прима крв из доње мезентеричне, желудачне, и цистичне вене. Три хепати6нехепатичне вене (десна, средња, лева) представљају главни пут дренеже крви из јетре.<ref>Couinaud C. ''Liver anatomy: portal (and suprahepatic) or biliary segmentation.'' Dig Surg 1999; 16 (6): 459-67.</ref>
 
Хепатичне вене леже у фисурама којима се јетра дели на лобусе и секторе. Оне су интерсегменталне и дренирају делове суседних сегмената, што је у супротности са дистрибуцијом грана хепатичне артерије, вене порте и жуених водова, који обједињени у педикле, управо дефинишу сегменте јетре. Десна хепатична вена лежи у десној сцизури и дели десни лобус на задњи и предњи сектор, а дренира сегменте 5, 6, 7 и делом сегмент 8 јетре. Средња хепатична вена лежи у главној сцизури, одвајајући десни предњи сектор од медијалног сектора и дренира сегменте 4, 5 и 8.<ref name="Surgical Anatomy"/><ref>Nakamura S, Tsuzuki T. ''Surgical anatomy of the hepatic veins and the inferior vena cava.'' Surg Gynecol Obstet 1981; 152 (1): 43-50.</ref>
Линија 31 ⟶ 35:
 
== Физиологија ==
Осим последње трећине [[право црево|правог црева]], сва крв се из желуца, танког и дебелог црева улива у хепатичну вену. Главни физиолошки смисао овакве организације [[Циркулаторни систем човека|крвотока]] јесте пречишћевање крви од потенцијално штетних материја (отуд ранији назив '''детоксикација''') и обрада хранљивих материја од стране ензима јетре. Ови ензими делују, између осталог, и на лекове, третирајући их као стране супстанце које треба елиминисати, односно превести у нешкодљиве (у овом случају и неефикасне) метаболите. Ипак, [[метаболизам лекова]] не иде нужно ка стварању неактивних метаболита па се термин детоксикација сматра опсолентним.
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вена_порта”