Мери II Енглеска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uvod |
|||
Ред 41:
Након што је донео одлуку да интервенише у Енглеској Вилијем је донео декларацију у којој је новорођеног сина Џејмса II назвао наводним принцем од Велса. Дана [[5. новембар|5. новембра]] [[1688]]. низоземса војска се искрцала на енглеско тло и до [[11. децембар|11. децембра]] извојевала је победу ушавши у [[Лондон]]. Краљ Џејмс је побегаоу Француску где је уз један неуспели покушај повратка на власт у [[Ирска|Ирској]] живео до краја живота. Мери је била веома потресена околностима у којима се нашао њен отац али није показивала осаћања по заповести свога мужа због чега је касније критикована.
Вилијем је убрзо, на нерегуларан начин, сазвао парламент који је [[12. фебруар]]а [[1689]]. прогласио да је Џејмс абдицирао побегавши из Енглеске. Престо је проглашен упражњеним а понуђен је, не по правилном смеру наслеђивања Џејмсовом сину, већ његовој кћери Мери. Марија је постала краљица а утврђено је да ће владати заједно са Вилијемом. [[Скупштина|Парламент]] је то озваничио посебним законом који је познат као ''[[
Лондонски [[бискуп]] [[Хенри Комптон]] крунисао је Вилијема и његову жену у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]] [[11. април]]а [[1689]]. године. Крунисање није извршио [[надбискуп кентерберијски|кентерберијски надбискуп]] зато што је сматрао нелигитимним свргавање Џејмса II.
| |||