Вестерн — разлика између измена

На неки начин, такви протагонисти могу се сматрати дословним потомцима витезова луталица који су стајали у средишту сваког ранијег већег жанра. Као и каубој или револвераш у вестерну, витез луталица из ранијих еуропских прича и поезије је лутао од мјеста до мјеста на својем коњу, борећи се са зликовцима разних боја и не вежући се за никакве друштвене структуре него само за свој кодекс части. И као витезови луталице, хероји вестерна обично спашавају дјеве у невољи.

 

 

Вестерн узима ове елементе и користи их како би испричао једноставне приче о моралности, обично уз спектакуларне приказе америчког Запада. Вестерни често изобличују несмиљеност дивљине те често смјештају радњу у пустињске предјеле. Специфична окружења укључују изолована утврђења, ранчеве и сеоске куће; индијанско село; или мањи град са салуном, трговином мјешовитом робом, шталом и затвором. Осим дивљине, обично салуни наглашавају да је то „Дивљи запад“: то је мјесто гдје се иде ради музике (разуздано свирање клавира), дјевојака (често проститутки), коцкања (обично покер), пића (пиво или виски), тучњаве и обрачуна. У неким вестернима, гдје је дошла „цивилизација“, град има цркву и школу; у другима, гдје влада закон дивљине, то је мјесто, као што је рекао [[Серђо Леоне]], „гдје живот нема вриједности“.