Пер-Рамзес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м референце |
||
Ред 21:
== Откриће ==
{{Hiero|Град/кућа Рамзеса III, владара [[Хелиополис (Стари Египат)|Иуна]],<br /> великог у победи (''Pr-Rˁ-msj-sw-ḥq3-Jwnw-ˁ3-nẖtw'')|<hiero>O1-Z1-V10A-N5-F31-S29-S29-S38-O28-V11A-O29:R4-N35:M3:Aa1*X1-Z7-A24:Z2</hiero>|align=left|era=egypt}}
Када је [[Пјер Монте]] крајем 1930х открио остатке [[Танис]]а, велики број поломљених рамзесидијанских споменика је довео археологе до закључе да је Танис заправо Пер-Рамзес, али је на крају закључено да ниједан од ових споменика и натписа није настао на том месту.<ref name=Seters>[http://books.google.com.au/books?id=YzQe_4Waz34C&printsec=frontcover&dq=The+Land+That+I+Will+Show+You:+Essays+in+History+and+Archaeology+of+the+Ancient+Near+East&source=bl&ots=Jjp2Y0h3Sz&sig=jauEX7cJJ8_AIVgGe9KfjDjYQzg&hl=en&ei=IQbxS-OzIpCTkAXp59HWBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CBgQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false John Van Seters, "The Geography of the Exodus", in John Andrew Dearman, Matt Patrick Graham, (eds), "The land that I will show you: essays on the history and archaeology of the Ancient Near East in honour of J. Maxwell Miller" (Sheffield Academic Press, 2001), pp. 264-6], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> [[Манфред Биетак]] је током 1960их, прихвативши да је познато да је Пер-Рамзес био смештен на тада најисточнијем рукавцу [[Нил]]а, мапирао све рукавце Нила из времена старог Египта и установио да је пелусијски рукавац био најисточнији за време владавине Рамзеса II, док танитски рукавац (на ком се налази Танис) није постојао. Ископавања су зато почели на местима са највише остатака рамзесидијанске грнчарије, Тел ел Дабу и Кантиру. Иако на површини није било никаквог знака претходног становања, открића су идентификовала ове локације као [[Аварис]], престоницу [[Хикси|Хикса]], и Пер-Размес, престоницу Рамзеса II.
== Историја ==
Ред 27:
Рамзес II је рођен и одрастао у тој области, и породичне везе су можда играле улогу у његовој одлуци да се премести своју престоницу из тадашње [[Теба (град у Египту)|Тебе]] далеко на север, мада су геополитички разлози могли бити од већег значаја, пошто је Пер-Рамзес био много ближи египатским вазалним државама у [[Азија|Азији]] и граници са непријатељским [[Хетити|Хетитским царством]]. Вести и дипломате би стизали до фараона много брже, а главни део војске јео такође био стациониран у граду и могао се брзо мобилизовати да одбије нападе Хетита или номадског народа [[Шасу]] са друге стране [[Јордан (река)|Јордана]].<ref>Manley, Bill (1995), "The Penguin Historical Atlas of Ancient Egypt" (Penguin, Harmondsworth)</ref>
Првобитно се мислило даје нестанат египатске власти над околним државама током [[Двадесета египатска династија|Двадесете династије]] учинило град мање значајним и довео до тога да се напусти као краљевска резиденција. Данас се зна да је пелусијски рукавац Нила почео да се затрпава око 1060. п. н. е., што је оставило град без воде када је река успоставила нов ток на западу звани танитски рукавац. Двадесетпрва династија је преместила град 100 km северозападно на тај нови рукавац основаши на његовим обалама Ђанет (Танис) као нови престоницу [[Доњи Египат|Доњег Египта]]. Фараони из Двадесетпрве династије су пренели све старе рамзесидијанске храмове, [[обелиск]]е, [[стела|стеле]], статуе и сфинге из Пер-Рамзеса на ново место. Обелисци и статуе, највећи тежине преко 200 тона, су пренешени у једном комаду, док су главне зграде биле растављене у делове и састављене у Танису. Камен из мање значајних објеката је поново коришћен и рециклирана за подизање нових храмова и зграда.<ref name="Kitchen, op. cit. pp. 255">{{harvnb|Kitchen
== Извори ==
| |||