Ана Савојска — разлика између измена

Када је [[15. јун]]а 1341. Андроник III преминуо, престо је наследио Јован V, који је тек требало да напуни девет година. Очекивало се да положај регента преузме Андроников најбољи пријатељ и блиски сарадник [[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]]. Ипак, када је Кантакузин напустио престоницу приликом једног ратног похода, у Константинопољу је дошло до преокрета. Царица-мајка Ана Савојска је склопила савез против Кантакузина са [[Цариградска патријаршија|цариградским патријархом]] [[Јован XIV Калекас|Јованом XIV Калекасом]] и амбициозним дворанином [[Алексије Апокавк|Алексијем Апокавком]]. Трочлано намесништво је Кантакузина прогласило за јавног непријатеља, али се војсковођа прогласио за цара у трачкој тврђави Дидимотика. На крају, сукоб између Јована Кантакузина и цариградског регентства се претворио у дуг и разоран [[грађански рат у Византији 1341—1347|грађански рат (1341—1347)]]. Кантакузин је у почетку имао подршку српског краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]], док је бугарски цар [[Јован Александар|Иван Александар]] помагао регенте. У ствари, и српски и бугарски владар су освајали и пустошили византијске територије за свој рачун, а прилике су се погоршале када се Кантакузин окренуо сарадњи са [[Orhan I|Орханом I]], владаром из [[Османско царство|османске династије]].

 

 

Ана Савојска је [[1351]]. заувек напустила Цариград и отишла је у [[Солун]]. Ту је имала свој двор, издавала је законске акте и ковала сопствени новац. Њен последњи државнички потез био је дар који је упутила солунском манастиру [[Свети Козма и Дамјан|Светих бесребника Козме и Дамјана]] што наговештава да је, можда, била лошег здравља. Преминула је у Солуну [[1359]]. као монахиња Анастасија.