Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
== САД као победник Хладног рата ==
 
Избор Роналда Регана за председника 1980. године представљао је радикални заокрет како у вањскојспољној, тако и унутрашњој политици САД.
 
На вањскомспољном плану Реган је одбацио политику [[детант]]а својих претходника и заузео оштар курс према Совјетском Савезу и његовим савезницима, чиме је поновно започео ''хладни рат''. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] познате као ''Ратови звезда'' су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански муџахедини у [[Совјетско-авганистански рат|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у Источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Интензивирање антисовјетске реторике је многе, по први пут након 1960-их, уверило да је неизбежан [[Трећи светски рат]].
 
Тако оштра вањскаспољна политика је, пак, коинцидирала с радикалним одбацивањем кејнзијанске економске политике, односно кресањем социјалних издатака, али и радикалним смањењем пореза. Реган је сматрао како се САД из економске кризе може извући једино ако приватни сектор не буде оптерећен државним давањима, што би с временом довело до смањења незапослености, а самим тиме и повећања општег просперитета. Тај програм, зван [[Реганомика]], до средине 1980-их је довео до краја економске кризе.
 
[[Датотека:ReaganBerlinWall.jpg|250px|десно|мини|Председник Реган године 1987. пред Берлинским зидом]]
Победа Клинтона на изборима 1992. године је, пак, новог председника одмах довела у оштар сукоб с представницима конзервативне деснице која је ојачала 1980-их, а која је свој израз нашла у све већој поларизацији америчке јавности, односно стварању чврсте базе Републиканске странке у руралној унутрашњости САД. Либерална Америка је, пак, своје упориште нашла на Источној и Западној обали, створивши идеолошку поделу која траје и данас. Њој је допринос дала и развој нових медија - док су либерали почели доминирати традиционалним медијима као новине и телевизија, конзервативци су стекли доминацију над радијским [[ток шоу]]овима. И једнима и другима је доста помогао развој [[интернет]]а који је потпуно изменио америчку привреду, културу и политику.
 
Клинтонова вањскаспољна политика је била оријентисана на очување монопола САД као једине светске суперсиле, при чему су оружане снаге биле од мањег значаја. Тако од [[1993]]. траје кресање издатака за одбрану и смањење оружаних снага, чиме је америчка влада настојала уштедети средства за привредни и друштвени развој. Темељ америчке војне стратегије су кратки и једноставни, тзв. [[хуманитарни рат]]ови који су се водили под мотивом спашавања разних етничких група од глади и геноцида, а где је темељ деловања било [[УСАФ|америчко ратно ваздухопловство]] и копнене снаге америчких савезника на терену. Тај је концепт, уведен након фијаска у [[Сомалија|Сомалији]] 1993. години, с успехом употребљен у [[Рат у Босни и Херцеговини|Босна и Херцеговини]] 1995. и на [[Рат на Косову и Метохији|Косову]] 1999. године, те у почетним фазама [[рат у Авганистану (од 2001)|рата у Авганистану]] [[2001]].
 
САД су своју доминацију настојале више економским путем, при чему је САД погодовало то што су њихови највећи економски конкуренти - [[Јапан]] и [[Немачка]] - од почетка 1990-их погођени економском кризом, што са САД није био случај. Темељ америчког економског успона било је агресивно промовисање [[глобализација|глобализације]] као решење свих економских проблема, односно настојање да се свим државама у свету наметну начело [[слободно тржиште|слободног тржишта]] што је тада погодовало америчкој привреди. 1990-их је снажан подстицај америчкој привреди дао и Интернет, односно стварање фирми које су користиле ту нову технологију за промоцију својих роба и услуга. Надмоћ америчке економије и њеног модела се најбоље видела за време [[азијска економска криза|азијске економске кризе]] 1998. године која је САД оставила нетакнуту. Клинтонов друштвено-економски модел је свој идеолошки подстицај добио доласком на власт [[Тони Блер|Тоније Блера]] у Великој Британији, који је тој идеологији дао назив ''[[Трећи пут]]''.
Коначни ударац ери неприкосновене америчке хегемоније је дошао с [[напади 11. септембра 2001.|нападима 11. септембра]] који су показали да су САД изузетно рањиве на савремени међународни тероризам. Ти су напади за последицу имали глобалну економску рецесију, а САД натерале да започну изузетно скупи, контроверзни, а с протоком времена све непопуларнији [[рат против тероризма]].
 
Настојање САД да очувају статус суперсиле је свој изражај довео у много агресивнијој вањскојспољној политици председника [[Џорџ В. Буш|Џорџа В. Буша]], чија су мета постали ''проблематични'' режими и државе попут Хусеиновог Ирака. Настојећи у корену сасећи сваки изазов америчкој супремацији, Буш је покренуо [[инвазија на Ирак (2003)|рат против Ирака]] који је довео до дуготрајне, скупе окупације која се претворила у још скупљи, контроверзнији и све мање популарни герилски рат. У САД, а и у свету, се јавио снажан антиратни покрет. Буш је успео преживети председничке изборе 2004. године, али је неадекватни одговор његове владе на [[ураган Катрина]] 2005. године с временом довео до губитка републиканске већине у Конгресу.
 
САД су ратом у Ираку морално, материјално и финансијски исцрпљене, а углед који је постојао након хладног рата нестао. Економску, а с временом и политичку доминацију, све више угрожава енергетска и финансијска криза, као и изазов нових економских сила као што је Кина.