Функција (програмирање) — разлика између измена

Корисност функција у програмирању је вишеструка. Најприје, функције се користе да раздвоје програмски код у различите цјелине да би се лакше манипулисало логиком програма. Такође, на овај начин се постиже изолација проблема - ако функција свој задатак провјерено ради добро, проблем који постоји у програму се неће тражити на овом дијелу. Због тога функција треба да ради увијек само један одређен задатак, јасно дефинисан и са минимално (или нимало) вањскихспољних ефеката. Од осталих корисних ефеката функција тј. „разбијања“ програма у функције издвајамо и сљедеће:

Друга верзија функције saberi користи [[показивач (програмирање)|показивач]]е као средство постизања вањскихспољних ефеката, и која у нашем примјеру замјењује формални резултат функције, тј. кориштење кључне ријечи return. Податак који је послат функцији као показивач, или стриктније говорећи, чија је адреса послата функцији као улазни параметар, је доступан функцији на мијењање и то је још један начин за добијање повратних информација од функције. Тај начин се најчешће користи када нам умјесто једног резултата треба више њих, а дотични програмски језик то не подржава.