Драгољуб Миловановић — разлика између измена

Рођен је [[1902]]. године у Београду[[Београд]]у. Потицао је из многобројне сиромашне радничке породице. Његов отац је био обућар, а Драгољуб је био седмо дете у породици.

За време [[Аустроугарска|аустроугарске]] окупације одведен је [[1918]]. године у [[концентрациони логор]], где је дошао у додир са заробљеним радницима и преко њих се упознао са [[Социјализам|социјалистичким]] идејама. Одмах по завршетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] укључио су рад револуционарног покрета. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је одмах по оснивању ове организације у октобру [[1919]]. године.

Био је најпре секретар синдикалне организације београдских комуналних радника, током 1919. године, а затим је постао члан Месног одбора СКОЈ-а у Београду и посветио се раду са младима радницима. Децембра [[1921]]. године одлуком [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног партијског већа]] [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) именован је заједно са [[Рајко Јовановић|Рајком Јовановићем]] да буде секретар Централне управе СКОЈ-а. Њихов главни задатак је био рад на обнављању СКОЈ-а, чије су се многе организације распале услед доношења Обзнане и забране његовог рада и организовање илегалног начина рада.

Био је учесник Прве земаљске конференције СКОЈ-а, која је одржана августа [[1922]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. На овој конференцији је био потврђен његов избор за секретара Централне управе СКОЈ-а. Убрзо после завршетка конференције Драгољуб је отишао у [[Беч]], где је као делегат СКОЈ-а учествовао на састанцима у Секретеријату Балканске комунистичке омладинске федерације.

Приликом повратка у Југославију, [[19. септембар|19. септембра]] [[1922]]. године и покушао је да преко планине Стол илегално пређе југословенско-аустријску границу, али је том приликом убијен. Сахрањен је у оближњем селу [[Брезница (Словенија)|Брезници]], код [[Жировница (Словенија)|Жировнице]], а [[1959]]. године његов гроб је обновљен и постављена му је спомен-плоча.