Алмохадски калифат — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (ispravke; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Mapa reconquista almohades-en.svg|мини|300п|Мапа показује подручје под влашћу Алмохада и контранападе Кастиље (C) и Арагона (A). ((L) Леон, (P) Португал, (N) Навара)]]
[[СликаДатотека:Sevilla2005July_042.jpg|300п|мини|десно|Хиралда у Севиљи, изграђена 1184.]]
[[СликаДатотека:Battle_of_Las_Navas_de_Tolosa.jpg|300п|мини|Битка код Навас де Толоса 16. јуна 1212.]]
[[СликаДатотека:Rabat_tour_Hassan.jpg|200п|мини|десно|Торањ Хасан у Рабату, изграђен 1196]]
[[СликаДатотека:80525560 0eb2c1d54a o.jpg|десно|250п|мини|Алхамбра]]
[[СликаДатотека:Koutoubia Mosque,Marrakech,Morocco.jpg|мини|Минарет џамије Кутубије у Маракешу]]
 
[[Алмохади]] или '''Мухавиди''' ({{јез-ар|al-Muwahhidun}}) су [[Бербери|берберска]] и маварско-шпанска династија ([[1147]]—[[1269]]1147—1269), основана у 12. веку. Освојили су целу [[Северна Африка|северну Африку]] све до [[Египат|Египта]] и [[Ал Андалуз|Ал-Андалуз]] (Маварску Шпанију). Основао их је [[Ибн Тумарт]]. Свргли су династију [[Алморавиди|Алморавида]].
 
== Порекло ==
Династија потиче од Ибн Тумарта, који је био члан [[Бербери|берберског]] племена из подручја планина Атлас. Ибн Тумарт је био син палиоца свећа у џамији. Био је од младости познат по својој побожности. Као младић кренуо је на [[хаџ]] у [[Мека|Меку]]. Није се слагао са другима због смањене побожности. Лутао је до Багдада, где се прикључио шлоли ортодоксног ислама под водством Ал Ашарија. Ибн Тумарт је сам створио своје учење комбинујући учење Ал Ашарија са другим доктринама и са мистицизмом великог учитеља Газалија. Он је на неки начин био против антропоморфизма у муслиманској ортодоксији.
 
== Династија и јачање ==
Када се вратио у [[Мароко]] имао је 28 година. Започео је са проповедањем. Посебно се окомио на продају вина и других луксузнихх роба, које су биле у супротности са исламским учењима. Био је толико храбар да је напао сестру Алморавидског емира Али Ила зато что није носила вео преко лица. Емир Ил је дозволио да побегне без казне.
 
Абдалмумин је [[1147]]. заузео [[Маракеш]] и успоставио је династију Алмохада. [[Кордоба|Кордобу]] је заузео [[1148]], а [[Гранада|Гранаду]] [[1154]]. Прогасио се [[калиф]]ом и одбацио је врховни суверенитет [[Абасиди|Абасида]]. До своје смрти [[1163]]. протегао је власт преко целе северне Африке до Египта, а владао је и Ал-Андалузом (маварском Шпанијом). Наследио га је син Абу Јакуб Јусуф (владао 1163-1184) и Јакуб ал-Мансур (1184-1199). [[Севиља]] је [[1163]]. постала главни града Ал-Андалуза.
 
У почетку су калифи Алмохада протерали многе [[Јевреји|Јевреје]] и хришане у [[Кастиља|Кастиљу]], [[Арагон]] и [[Португалија|Португал]]. Касније су постали мање фанатични од Алморавида. Калиф [[Јакуб ал-Мансур]] је штитио филозофа [[Ибн Рушд|АвероесАвероеса]]а. Јакуб ал-Мансур је добио назив Јакуб ал-Мансур Победник када су Алмохади [[1195]]. победили краља Кастиље [[Алфонсо VIII од Кастиље|Алфонса VIII од Кастиље]] у [[битка код Аларкоса|бици код Аларкоса]]. Ипак нису успели да заузму [[Толедо]], јер су хришћанске државе биле довољно добро организоване.
 
== Слабљење и пад ==
 
Наследник ал-Мансура је био [[Мухамед ал-Насир]] (1199-1214). У почетку је успешно напредовао према северу, али поражен је био од удружених снага Кастиље, Арагона, Наваре и Португала у [[Битка код Навас де Толоса|бици код Навас де Толоса]] [[1212]]. Тај велики пораз означава крај превласти Алмохада. Отада су у непрекидном повлачењу. Убрзо губе многе маварске доминионе на Пиринејском полуострву. Хришћани су заузели Кордобу [[1236]], а Севиљу [[1248]]. Након тога једино је преостала маварска држава [[Гранада]].
 
Алмохади су охрабривали долазак хришћана чак и у [[Фес]], а након великога пораза у бици код Навас де Толоса 1212. често су улазили у савезе са краљевима Кастиље. У африци су успевали да успешно потисну гарнизоне, које би повремено успоставили нормански краљеви Сицилије. Алмохади су у Африци губили територије део по део побунама племена и побунама на деловима територија. Највећи непријатељи су им били [[Мариниди]], који су основали следећу мароканску династију. Последњи представник Алмохада био је Идрис Ил, који је држао само Маракеш, где га је [[1269]]. убио роб.
 
== Култура ==
У доба Алмохада урађено је мноштво архитектонских ремек дела
* '''Хиралда''', минарет џамије у Севиљи
* почетак градње [[Алхамбра|Алхамбре]] [[1238]].
* '''торањ џамије у Маракешу'''
 
Многи велики јеврејски и исламски филозофи су били повезани са овом династијом, а најпознатији су [[Ибн Рушд|Авероес]] и [[Мојсије Мајмонид|Мајмонидес]].
 
== Литература ==
* ''History of the Almonades'', [[Reinhart Dozy]], (second edition, 1881)
* ''Conquest of Spain by the Arab-Moors'', Coppée, (Boston, 1881)
* ''Le livre d'Ibn Tumart'', I. Goldziher, (1903)
* ''Les Benou Ghanya'', Bel, (1903)
* ''Mica Enciclopedie de Istorie Universala'', Marcel D. Popa, Horia C. Matei, (Bucharest, Editura Politica 1988)
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена