Ибиза (острво) — разлика између измена

[[СликаДатотека:Baleares-rotulado.png|мини|десно|300п|Балеарска острва]]

'''Ибиза''' (неправилно '''Ибица'''; {{јез-шпа|Ibiza}}, {{jez-kat|Eivissa}}) је једно од [[Балеарска острва|Балеарских острва]] која се налазе у [[МедитеранСредоземно море|Медитерану]]у, а припадају [[Шпанија|Шпанији]]. Она је једно од два [[Острва борова]] (друго је [[Форментера]]). Већи градови су [[Ибиза (град)|Ибиза]], [[Санта Еуларија дес Руи]] и [[Сант Антони де Портмани]].

Као део [[Светска баштина|светске баштине]], старо језгро града Ибизе је под заштитом [[УНЕСКОУнеско|Унеска]].

[[СликаДатотека:Ibiza.Nono.jpg|десно|250п|мини|Ибиза, Кала де са Галера, са Пуиг Нуно у позадини]]

Године [[654. п. н. е.]] [[Феничанифеникија|феничански]] насељеници основали су луку на Балеарским острвима и назвали је ''-{Ibossim}-'' (од феничанског ''-{ibshim}-'' „острво борова“). Касније је била позната по римском називу „-{Ebusus}-“. [[Грци]], који су дошли на Ибизу у време Феничана, назвали су острва Ибиза и Форментера ''-{Pitiusas}-'' („острва борова“, што је превод феничанског имена). Слабљењем Феникије после [[Асиријаасирско краљевство|асирске]] инвазије, контролу над Ибизом преузела је бивша феничанска [[Античка Картагина|Картагина]]. На острву су се производиле боје, [[со]], рибљи сос ([[гарум]]) и [[вуна]]. У пећини код Ес Кулерама пронађено је светилиште богињи [[Танит]]. Ибиза је била важна трговачка тачка на медитеранским путевима. Почела је да оснива своје сопствене трговачке постаје на оближњој [[Мајорка|Мајорци]], као што је '''-{Na Guardis}-''', одакле су регрутовани плаћеници који су се борили за Картагину.

За време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]] острво су [[209. п. н. е.]] напала браћа [[Сципион]]и али је оно остало лојално Картагини. Пошто се у [[ИберијскоПиринејско полуострво|Иберији]] ратна срећа окренула против Картагине, Ибиза је остала последње место одакле је картагински генерал Маго набављао намирнице и регрутовао људе пре него што је отпловио ка Менорци и Лигурији. Ибиза је закључила повољан мир са [[Римска република|Римљанима]], што је спасло Ибизу од даљих разарања и омогућило јој да одржи картагинске институције све до доба царства, када је и званично постала римска територија. Због тога се у Ибизи и данас могу наћи изванредни примери касне картагинске цивилизације. За време Римског царства острво је постала мирна империјална предстража, ван важних трговачких путева.

[[СликаДатотека:West End Sant Antoni.jpg|мини|десно|300п|Сант Антони]]

После пада Римског царства и кратког периода владавине [[Вандали|Вандала]], а потом [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]], острво и већи део Иберијског полуострва запосели су [[Маври]]. Под исламском владавином, Ибиза је била у блиским везама са градом [[Денија]] (најближом луком на Иберијском полуострву на обали код садашње [[Валенсија|Валенсије]]), јер су оба подручја била под истим поглаваром. У периоду од 1060. до 1085. Ибизу и Денију настањивала су маварска племена Бано-Алаглаб и Бано-Муџахед.

Године 1235. острво је у хришћанске руке повратио арагонски краљ [[Ђауме I од Арагона|Хаиме I Арагонски]]. Од тог времена на острву су се смењивале разне форме самоуправе, све док 1715. краљ [[Филип V Шпански]] није укинуо локалну аутономију. Долазак демократије у касним седамдесетим годинама 20. века вратио је Балеарским острвима аутономни статус. Данас је острво део Балеарске аутономне покрајине, заједно са [[Мајорка|Мајорком]], [[Менорка|Менорком]] и [[Форментера|Форментером]].

[[СликаДатотека:San Antonio.jpg|десно|250п|мини|Сант Антони де Портмани из далека.]]

Клима на Ибизи је [[Медитеранскасредоземна клима|медитеранска]]. Зиме су благе и без снега, са температуром од око 15° [[ЦелзијусСтепен целзијуса|Целзијуса]]а, уз малу количину падавина. Топла летња сезона траје од јуна до септембра са температурама које редовно достижу 30-{°C}-, уз доста сунца и врло мало кише.

Велик део острва је уврштен у [[Светска баштина|светску баштину]] што га је поштедело комерцијализације (нпр. „Божји прст“ у заливу Бенира). У Сант Антонију је подигнут споменик у част [[Кристифор Колумбо|Кристифора Колумба]]. Претпоставља се да је Ибиза Колумбово родно место.

[[СликаДатотека:Localització de la ciutat d'Eivissa.png|мини|десно|Општине на Ибизи и Форментери. Град Ибиза је осветљен.]]

* [[Сант Хосеп де са Талаја]]

* [[Сант Хоан де Лабрича]]