Масиниса — разлика између измена

Масиниса је већ током 212. п. н. е. подржавао Картагињане у рату, који су они у Иберији водили против Римљана. Командовао је великом јединицом нумиђанске коњице од око 3.000 коњаника. Учествовао је у [[Битка код Горњег Бетиса|бици на горњем Бетису]] 211. пре н. е, када су погинула оба Сципиона. Нумиђанска лака коњица под командом Масинисе је дању и ноћу узнемиравала и нападала војску [[Публије Корнелије Сципион Африканац|Публија Корнелија Сципиона]] током његовога приближавања Кастулу, у коме се налазио Магон Барка. Када је Публије сазнао да му иза леђа долази [[Андобал]] са Келтиберима променио је план и напао Андобала, који је успео да издржи довољно дуго док му у помоћ није дошао Масиниса са коњицом. Касније су дошли [[Магон Барка]] и [[Хасдрубал Гискон]], па је римска војска била потучена до ногу, а Публије је погинуо. Након тога Масиниса је и даље ратовао у Иберији на страни Картагињана. Успешно је водио герилски рат против Сципиона Африканца. Учествовао је 206. п. н. е. у [[Битка код Илипа|бици код Илипа]], у којој је [[Публије Корнелије Сципион Африканац|Сципион Африканац]] победио картагињанску војску под командом Хасдрубала Гискона и Магона Барке.

У Цирти се налазила велика ризница, а међу заробљенима била је и Софаксова жена и ћерка Хасдрубала Гискона Софонисба. Она је раније била обећана Масиниси, али након његова преласка на римску страну Хасдрубал ју је удао за Софакса. Масиниса се на брзину оженио Сосонисбом, да она не би постала римски заробљеник. Међутим Сципион Африканац га је критиковао и тражио је да преда Софонисбу, да би могао да је одведе у Рим и изложи у тријумфалној поворци. Масиниса се бојао Римљана, па јој је рекао да је не може спасити од римскога гнева и онда јој је понудио отров, који је она попила, да би се спасла од понижења. Да би утешио Масинису Сципион му је доделио наследну тутулу краља, обећавајући му и делове околних територија, а тај споразум је потврдио [[римски сенат|римски Сенат]].

Масиниса је и унутар Картагине подржавао једну од фракција. Међутим 152/151. п. н. е. протерани су главни чланови фракције, коју је он подржавао. Масиниса се онда припремио за рат. Послао је у Картагину делегацију, која је требала да тражи да се прогнани врате у град. Међутим Хасдрубал је одбио да прими Масинисину делегацију у град, а при повратку делегацију је напао Хамилкар Самнит. Масиниса је то искористио као изговор за инвазију Картагине и опсео је град Ороскап. Хасдрубал је извео велику војску, коју су ојачале многи нумидијске вође, које су прешле на страну Картагињана. Хасдрубал је располагао са 58.000 војника. Прва битка окончала се нерешеним резултатом. [[Публије Корнелије Сципион Емилијан|Сципион Емилијан]] се у то време налазио у Масинисином логору и покушао је да помири две стране. Масиниса је инсистирао на предају нумидијских дезертера, али Картагињани су одбијали такав захтев. Непријатељства су се наставила и Масиниса је успео да опколи Хасдрубалову војску и одсече им снабдевање. Много Картагињана тада је страдало од глади и болести, па је Хасдрубал био присиљен да капитулира. Морао је да преда дезертере и да пристане да плати 5.000 таланата у року од 50 година. Масинису су предали територије око града Емпорија. Међутим Масиниса је бесрамно прекршио споразум и побио је много Картагињана након предаје.

Тај удар понизио је Картагину, а онда су и Римљани одлучили да искористе прилику и заувек сломе некад славнога противника. Наставили су се преговори, који су били неуспешни, па је 149. п. н. е. дошло до [[Трећи пунски рат|Трећега пунскога рата]]. Масиниси је свакако одговарало да Рим сломи његове противнике. Ипак није му одговарало да се уместо Картагињана у Африци нађу [[Антички Рим|Римљани]], па је у почетку веома мало помагао. Током 148. п. н. е. [[Римски сенат|Сенат]] је послао делегацију, која је требала да од њега тражи појачање, међутим Масиниса је преминуо пре доласка делегације. Наследила су га три сина [[Миципса]], [[Мастанабал]] и [[Гулуса]]. [[Публије Корнелије Сципион Емилијан|Сципион Емилијан]] је поделио краљевску власт између његова три сина. Његови потомци су старији и млађи Јуба ([[Јуба I]] и [[Јуба II]]).