Култура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 26:
То гледање културе као система симбола с прилагођеним функцијама који је различит од места до места, водило је антропологе да схватају различите културе као дефинисане различитим обрасцима. Те обрасце чине дуготрајан, произвољан и договорен скуп значења који су узели конкретан облик у [[мит|митовима]] и [[ритуал|ритуалима]], [[оруђе|оруђу]], [[дизајн]]ирању стамбеног простора и планирању насеља. Антрополози стога разликују '''материјалну културу''' од '''симболичке (нематеријалне, духовне) културе''', не само јер свака одражава различите врсте људске делатности, него такође јер сачињавају различите врсте података који траже различите методологије.
Такво гледиште културе постало је доминантним између [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]], а укључивало је да је свака култура везана и мора бити схваћена као целина, на својим властитим терминима. Резултат тога било је стварање [[културни релативизам|културног релативизма]], тј.
Упркос томе, схватање да је култура кодирана симболима и стога може бити научена с једне особе на другу одређује да се култура, иако ограничена, мења. Културна промена може бити резултат [[откриће|открића]] и [[изум|изума]], али такође може бити резултат додира између двеју култура. Под мирољубивим условима додир између двеју култура може водити људе да „посуде“ (заправо, науче) једни од других ([[дифузија (антропологија)]] или [[транскултурација]]). Под условима насиља и политичке неједнакости, људи једнога друштва ипак могу „украсти“ културне творевине од других, или наметнути културне творевине другима ([[акултурација]]). Теорија [[дифузија иновација|дифузије иновација]] представља истраживачки утемељен модел за одређивање како, када и зашто људи прихваћају нове идеје.
| |||