Autoimune bolesti — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
*''brojne autoimunske promene, i uticaje spoljnih (egzogenih) čnilaca kao što su [[Mikroorganizam|mikroorganizmi]], [[toksin]]i - [[otrov]]i, različiti [[antigen]]i itd.''
Normalan funkcija imunoregulacionih mehanizama sprečava pojavu autoimunih bolesti. Do danas u [[medicina|medicini]] nije u potpunosti razjašnjeno na koji način organizam prepoznaje svoje, a na koji način tuđe [[antigen]]e i zašto kod zdravih ljudi, on ne napada sopstvena tkiva? Prema dosadašnjim saznanjima, najverovatnije je to posledica gubitka aktivne tolerancije na antigenske determinante sopstvenih [[ćelija]] zbog kojih nastaju neodgovarajuće i promenjene reakcije [[imunski sistem|imunskog sistema]], što
U poslednjih nekoliko godina uloženi su veliki napori u istraživanju regulacionih limfnih [[T ćelija]] koje "gase" imunološki odgovor kada on više nije potreban za odbranu organizma. To se dešava kada je infekcija izazvana nekim [[patogen]]im agensom savladana. Ali ona se ne događa kod pojednih bolesti kao što je to npr. [[multipla skleroza|multiple skleroze]] u kojoj ćelije sopstvenog imunskog sistema napadaju [[Ткиво (биологија)|tkivo]] [[Централни нервни систем|centralnog nervnog sistema]], koje bi po svojoj primarnoj funkciji trebalo da štite. Brojne studije su potvrdila da su ćelije kod pacijenata zahvaćenih nekom od autoimunih bolesti oštećene i da umesto zašte dovode do destruktivne reakcije imunskog sistema. Tako je npr. u multiploj sklerozi otkriven defekt u ćelijama koji se ogleda u potpunom ili djelimičnom nedostajtku proteina nazvanog [[CD39]].<ref>{{en}} H Moncrieffe, K Nistala, P Hunter, Y Kamhieh and L Wedderburn CD39: a regulatory role in childhood arthritis Pediatric Rheumatology 2008, 6(Suppl 1):P10doi:10.1186/1546-0096-6-S1-P10 [http://www.ped-rheum.com/content/6/S1/P10 Paediatric Rheumatology]</ref>
| |||