Уједињено Краљевство — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
м
{{Координате|53_33_N_2_26_W_type:country_region:GB|50°-61° СГШ, 8°ЗГД - 2°ИГД}}
{{разликовати|[[Велика Британија|Великом Британијом]]}}
{{Кутијица за државе |
име државе = Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске<sup>1</sup><br />-{United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland}- |
година пописа = 2011 |
година пописа2 = |
густина становништва = 255,6 |
густина поредак = 51 |
БДП година = 2010 |
== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Уједињеног Краљевства}}
'''Природно- географска обележја'''
 
[[Датотека:Uk-map-sr.svg|мини|лево|175п|Уједињено Краљевство]]
У прошлости, док се живот [[Европа|Европе]] одвијао уз [[Средоземно море|Средоземље]], географски положај Уједињеног Краљевства је био периферан. У доба великих географских открића, а посебно након открића [[Америке]], положај на [[Атлантски океан|Атлантском океану]] постаје јако важан јер је острво [[Велика Британија]] служиослужила као одскочна даска на путовању из Европе у Америку. Острвски положај је имао и позитивне (ширење заразних болести, одбрана од нападача) и негативне (изолованост) стране.
 
УКУједињено Краљевство се налази уз најпрометнији део светског мора - [[Ламанш]] што у данашње доба представља изузетно повољан прометно-географски положај. С друге стране Ламанша налази се најразвијенији део Европе чији позитивни утицаји повољно делују на привредни и друштвени развој. Повољан прометно-географски положај од Уједињеног Краљевства је створио светску велесилу, а данас га одржава у самом врху.
 
=== Рељеф ===
'''Обележја рељефа'''
 
Британско и Ирско острво је врло старог [[Палеозоик|палеозојског]] и [[Мезозоик|мезозојског]] постанка. Узвишења су снижена и заобљена, а [[стене]] су изразито богате [[руда (стена)|рудама]] што је посебно позитивно утицало за време [[Прва индустријска револуција|Прве индустријске револуције]].
У рељефу Велике Британије истичу се висије, побрђа и низије.
 
==== Висије ====
'''Висије''' су планински простори чије висине прелазе 1.000 метара, а налазе се у северном делу [[Шкотска|Шкотске]] (највиши врх [[Бен Невис]], 1.343-{m}-) и нешто мало у северном [[Велс]]у. Планине су оголеле па су врло слаби услови за производњу хране због чега су и врло ретко насељене. Висије се користе за испашу [[овца|оваца]].
 
'''Побрђе''' се састоји од [[Јужно шкотско побрђе|Јужног шкотског побрђа]] и [[Пенинске планине|Пенина]] у [[Енглеска|Енглеској]]. Побрђа су старе громадне планине, благо таласасте и прекривена [[трава]]ма, а не прелазе висину од 1.000 метара. Пенини су настали каледонском орогенезом те су богати рудама, а поготово угљем што је крајем 18. века и почетком 19. века био темељ Прве индустријске револуције.
[[Датотека:BenNevis2005.jpg|мини|лево|300п|Бен Невис, највиши врх Британије са 1.344 -{m}-]]
'''Висије''' су планински простори чије висине прелазе 1.000 метара, а налазеНалазе се у северном делу [[Шкотска|Шкотске]] (највиши врх [[Бен Невис]], 1.343-{m}-) и нешто мало у северном [[Велс]]у. Планине су оголеле па су врло слабилоши услови за производњу хране због чега су и врло ретко насељене. Висије се користе за испашу [[овца|оваца]].
'''Низије'''- на северу се налази [[Средишња шкотска низија]], а на југу острва [[Енглеска низија]]. Средишња шкотска низија је најгушће насељени део Шкотске где се налази већина шкотског становништва. На плодном тлу су повољни услови за развој пољопривреде, а развој индустрије су олакшала богата налазишта угља. На југу Велике Британије налази се Енглеска низија - где је највећа концентрација становништва и индустрије. На додиру Пенина и Енглеске низије сместио се [[Бирмингем]] - најјаче индустријско средиште Краљевства. У јужном делу низије налази се [[Лондон]]- политичко и економско средиште УК.
 
==== Побрђа ====
'''Побрђе'''Састоје се састоји од [[Јужно шкотско побрђе|Јужног шкотског побрђа]] у [[Шкотска|Шкотској]] и [[Пенинске планине|Пенина]] у [[Енглеска|Енглеској]]. Побрђа су старе громадне планине, благо таласасте и прекривена [[трава]]ма, а не прелазе висину од 1.000 метара. Пенини су настали каледонском орогенезом те су богати рудама, а поготово угљем што је крајем 18. века и почетком 19. века био темељ Прве индустријске револуције.
 
==== Низије ====
'''[[Северна Ирска]]''' претежито је брдовита са бројним плодним низијама. Највећа концентрација становништва је у дуго подељеном обалном граду [[Белфаст]]у. Низије се користе за пољопривредну производњу, а брдски пашњаци за испашу стоке.
'''Низије'''- наНа северу се налази [[Средишња шкотска низија]], а на југу острва [[Енглеска низија]]. Средишња шкотска низија је најгушће насељени део Шкотске где се налази већина шкотског становништва. На плодном тлу су повољни услови за развој пољопривреде, а развој индустрије су олакшала богата налазишта угља. На југу Велике Британије налази се Енглеска низија - где је највећа концентрација становништва и индустрије. На додиру Пенина и Енглеске низије сместионалази се [[Бирмингем]] - најјаче индустријско средиште Краљевства. У јужном делу низије налази се [[Лондон]]- политичко и економско средиште УК. [[Северна Ирска]] претежито је брдовита са бројним плодним низијама. Највећа концентрација становништва је у [[Белфаст]]у. Низије се користе за пољопривредну производњу, а брдски пашњаци за испашу стоке.
 
'''==== Природна основа''' ====
На данашњи изглед Британског острва веома је утицало [[ледено доба]], кад се ледени слој протезао са севера Европе и на Британско острво, на југ све до данашњег тока реке [[Темза|Темзе]].
 
По завршетку леденог доба, ниво издижемора се мореподиже, па Велика Британија и ирскаИрска постају острва. Потапањем долина и делова равница настају велики [[залив]]и. На западној обали Шкотске настали су [[фјорд]]ови.
 
== Историја ==
{{проширити}}
=== Пре 1707. ===
Досељавање анатомских [[кромањонци|предака данашњих људи]] догодило се у таласима почевши од пре 30.000 година. Сматра се да је на крају [[Британија у праисторији|праисторијског периода]] становништво углавном припадало култури која је названа [[Острвска келтска култура]] и која је обухватала [[брити|бритонску Британију]] и [[ГаличкаИрски Ирскагели|галичкугелску Ирску]]. [[Римско освајање Британије|Римско освајање]], које је почело 43. године, потоња 400-годишња владавина над [[британија (провинција)|јужном Британијом]] и инвазије [[Германи|германских]] [[Англосанксонци|англосаксонских]] досељеника смањили су бритонску територију на област [[Велс]]а. Већина [[Англосаксонска Енглеска|области насељена Англо-Саксонцима]] је уједињена у [[Краљевство Енглеска|Краљевину Енглеску]] у 10. веку.
[[Датотека:Pembroke Castle 1.jpg|мини|[[Дворац Пембрук]] у Велсу из 11. века]]
 
Уједињено [[Краљевство Велика Британија]] је настало 1. маја 1707. након усвајања [[Закони о унији из 1707.|Закона о Унији]] у парламентима Енглеске и Шкотске чиме је ратификован [[Споразум о унији]] из 1706.
 
У 18. веку развила се институција владе за време [[Роберт Волпол|Роберта Волпола]], де факто првог премијера (1721-1742). Низом [[Јакобитски устанци|Јакобитских устанака]] је покушано да се са британског престола збаци протестандскапротестантска [[династија Хановер]] и да се врати католичка [[династија Стјуарт]]. Јакобити су коначно поражени у [[битка код Калодена|бици код Калодена]], након чега је дошло до насилног умиривања [[шкотски горштаци|шкотских горштака]]. Британске колоније у Северној Америци које су се одвојиле од Британије у [[Амерички рат за независност|Америчком рату за независност]] су 1782. основале [[Сједињене Америчке Државе]]. Британске империјалне амбиције су се окренуле за другим областима, нарочито ка [[Индија|Индији]].<ref name="Congress2002">{{Cite book|author=Library of Congress|title=The Impact of the American Revolution Abroad|url=http://books.google.com/books?id=BQDgr_XvsHoC&pg=PA73|year=2002|publisher=The Minerva Group, Inc.|isbn=978-0-89875-978-5|pages=73-}}</ref>
 
Током 18. века, Британија је била укључена у [[атлантска трговина робљем|атлантску трговину робљем]]. Процењује се да је Британија пребацила око 2 милиона робова из Африке у [[Западне Индије]]Америку пре него што је забранила трговину робљем 1807.
 
=== Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске ===
Термин „Уједињено Краљевство“ је постао званичан 1801. када су парламенти Велике Британије и Ирске усвојили [[Закони о унији (1800)|Законе о унији]], ујединивше две државе у [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске]].
 
Почетком 19. века [[Индустријска револуција]] је почела да преображава земљу. Она је полако довела до отклона политичке моћи од старих [[торијевци|торијевских]] и [[виговци|виговских]] земљопоседничких класа ка новим индустријалцима. Савез трговаца и индустријалаца са виговцима ће довести до оснивања нове [[Либерална странка (Уједињено Краљевство)|Либералне странке]], чије су идеологије биле [[слободна трговина]] и [[лесе фер]]. Парламент је 1832. усвојио [[Закон о великим реформама]], којим је почео пренос политичке моћи са аристократије на средњу класу. На селу је ограђивање земљишта протеривало ситне фармере. Варошице и градови су почели да примају нову урбану радничку класу. Мало обичних радника је имало право гласа и они су основалиоснивали своје организације у виду [[синдикат]]а.
 
[[Датотека:Battle of Waterloo 1815.PNG|thumb|left|[[Битка код Ватерлоа]] је означила крај [[Наполеонови ратови|Наполеонских ратова]] и почетак [[Pax Britannica|Британског мира]].]]
 
Након пораза Француске у [[Француски револуционарни ратови|Револуционарним]] и [[Наполеонови ратови|Наполеонским ратовима]] (1792–1815), Уједињено Краљевство је постала главна поморска и империјална сила 19. века (са Лондоном као највешимнајвећим градом на свету од око 1830.).{{sfn|Tellier|2009|pp=463}} Без ривала на мору, британска доминација ће касније бити описивана као -{''[[Pax Britannica]]''}-.{{sfn|Sondhaus|2004|pp=9}}<ref>{{Cite book| first=Andrew| last=Porter| title=The Nineteenth Century, The Oxford History of the British Empire Volume III| publisher=Oxford University Press| year=1998|isbn=978-0-19-924678-6|url= http://books.google.com/?id=oo3F2X8IDeEC|page=332}}</ref> До [[Велика изложба|Велике изложбе]] 1851, Британија је била називана "радионицом света".<ref>{{cite web |url= http://www.bbc.co.uk/history/british/victorians/workshop_of_the_world_01.shtml |title=The Workshop of the World |publisher=BBC History |date= |accessdate = 28. 4. 2013.}}</ref> Британска империја је проширена тако да је обухватала [[Британска Индија|Индију]], велике делове [[Африка|Африке]] и многе друге територије широм света. Поред формалне контроле коју је Велика Британија имала над својим колонијама, британска доминација већим делом светске трговине је значило да је она фактички контролисала привреде многих земаља, попут [[Кина|Кине]], [[Аргентина|Аргентине]] и [[Тајланд|Сијама]].{{sfn|Porter|1998|pp=8}}<ref>{{Cite book |first=P.J. |last= Marshall |title=The Cambridge Illustrated History of the British Empire |publisher=Cambridge University Press |year=1996 |isbn=978-0-521-00254-7|url= http://books.google.com/?id=S2EXN8JTwAEC |ref=refMarshall |pages=156-57}}</ref> У унутрашњој политици, политички ставови су фаворизовали политике слободне трговине и лесе фера и постепено проширивање бирачких права. Током овог20. века, популација се нагло повећала, што је пратила брза урбанизација, што је изазвало значајне друштвене и политичке тешкоће.<ref>{{Cite book |url= http://books.google.com/?id=H5kcJqmXk2oC&pg=PA63 |title=Great Britain: a reference guide from the Renaissance to the present |page=63 |first=Richard S. |last=Tompson |year=2003 |isbn= 978-0-8160-4474-0 |location =New York |publisher=Facts on File}}</ref> Након 1875. индустријски монопол Уједињеног Краљевства су угрожавали САД и [[Немачко царство|Немачка]]. Да би потражила нова тржишта и изворе сировина, [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативна странка]] за време [[Бенџамин Дизраели|Бенџамина Дизраелија]] је покренула период империјалистичких експанзија у Египту, Јужној Африци и другим територијама. [[Канада]], [[Аустралија]] и [[Нови Зеланд]] су постали самоуправни доминиони.<ref>{{Cite book |title= World War I: People, Politics, and Power |series= America at War |page=21 |publisher=Britannica Educational Publishing |author=Hosch, William L. |year=2009 |isbn =978-1-61530-048-8 |location =New York}}</ref>
[[Датотека:Royal Irish Rifles ration party Somme July 1916.jpg|thumb|Британска пешадија током [[битка на Соми|битке на Соми]]. Више од 885.000 британских војника је погинуло на бојиштима Првог светског рата.]]
Друштвене реформе и самуправа Ирске су постали важно унутрашње питање након 1900. [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичка странка]] је настала 1900. из савеза синдиката и малих социјалистичких група, док су [[суфражеткиње]] избориле за женско право гласа пре 1914.
Уједињено Краљевство се борило уз Француску, Русију и (након 1917) САД против Немачке и њених савезница у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Британски војници су се борили шриом Британске империје и у неколико области Европе, нарочито на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Велике жртве ровоског рата су изазвале губитак већег дела једне генерације мушкараца, са дугим друштвеним последицама у држави и великим потресима друштвеног поретка.
 
=== Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске ===
{{проширити}}
 
== Привреда ==
{{Главни чланак|Привреда Уједињеног Краљевства}}
[[Датотека:Canary Wharf Skyline 2, London UK - Oct 2012.jpg|мини|лево|300п|Пословни небодери у [[Лондон]]у]]
До [[18. век]]а, аграрноУједињено -Краљевство је било аграрно-рурална земља подељена на [[грофовија|грофовије]]. Појавом парне машине пред крај 18. века у Уједињеном Краљевству се проводиспроводи Прва индустријаска револуција. Подижу се градови близу рудника железа и угља јер је [[транспорт]] сировина на веће удаљености био неисплатив. Будући да је било неизведивонеизводиво превожење радника близу фабрика подижу се радничка насеља чиме започиње процес индустријске [[урбанизација|урбанизације]]. У том раздобљу настају бројни нови градови, а постојећи градови се проширују. Спајањем суседних градова настају [[конурбације]] којих у УК има седам: Велики [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Ливерпул]], [[Манчестер]], [[Лидс]] и [[Бредфорд]], [[Њукасл на Тајну|Њукасл]] и [[Глазгов]]. Крајем [[19. век]]а изумом [[електрична енергија|електричне енергије]] и [[Друга индустријска револуција|Другом индустријском револуцијом]] индустријски погони су се могли слободније размештати у простору.
 
УК је '''колевка индустријске револуције''' због традиције [[мануфактура|мануфактуре]], богатих налазишта сировина, поморске оријентације на колоније и техничких и технолошких иновација. Захваљујући индустријским производима и трговином по целом свету релативно мала острвска држава постаје најбогатија на свету. У [[20. век]]у светски су ратови, економске кризе, распад колонијалног Царства и успон [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-а, [[Јапан]]а и [[Немачка|Немачке]] узроковали пад УК са самог економског врха али се још увек налази међу седам економски најзначајнијих земаља света (чланица [[Г7]]).
 
У УК се само 1,9% становништва бави [[примарне делатности|примарним делатностима]], 23,4% секундарним и око 70% терцијарним. Око 70% пољопривредне производње отпада на [[сточарство]], а превладавају поседи у власништву велепоседника ({{јез-енгл|Landlords}}). Што су у доба индустријске револуције за УК значила налазишта угља и гвожђа то су данас налазишта [[нафта|нафте]] и природног [[гас]]а у [[Северно море|Северном мору]]. Док остале европске земље те основне сировине морају куповати, УК их има и за своје потребе и за [[извоз]]. Индустријска производња је високоразвијена, од традиционалних индустријских грана задржана је производња [[челик]]а, а производе се транспортна средства, [[аутомобил]]и, [[авион]]и, [[воз]]ови, [[електроника]], [[фармација|фармацеутски]] производи, [[телекомуникације|телекомуникациона]] опрема. Иако је инд.индустријска рев.револуција почела текстилним погонима, због конкурентских земаља са јефтинијом радном снагом производња одеће се ограничила на висококвалитетне и производе високе [[modaмода|моде]].
 
== Становништво ==
{{Главни чланак|Демографија Уједињеног Краљевства|Списак градова у Уједињеном Краљевству}}
[[Датотека:KingsCollegeChapelWest.jpg|300п|мини|десно|[[Универзитет у Кембриџу]]]]
У Уједињеном Краљевству живи 5963.739181.000775 становника, а просечна густина насељености је 243255,6 становника на квадратни километар. Ипак постоје велике регионалне разлике, тако је нпр. густина насељености у Енглеској пет пута већа него у Шкотској. Већину становништва чине [[Енглези]] (80%), [[Шкоти]] (10%), [[Ирци]] (4%), [[Велшани]] (2%) и странци (4%). Очекивана просечна животна старост је 77 година, а писменост је 99%.
 
Први становници острва били су [[Келти]] које потискују [[Антички Рим|Римљани]] у време цара [[Клаудије|Клаудија]]. Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] на острво досељавају германска племена [[Англи]], [[Саси]] и [[Јити]]. Ирско становништво је претежно келтског порекла. Данашње становништво Велике Британије настало је дуготрајним мешањем староседелаца и досељеника.
 
Током историје, из УК јесе до [[Други светски рат|Другог светског рата]] исељавало јако много људи што је и погодовало ширењу [[Енглески језик|енглеског језика]]. Енглеским језиком се служе стотонестотине милиона становника Земље, а службени језик је и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у, [[Аустралија|Аустралији]], [[Канада|Канади]] и [[Индија|Индији]]. Исељавању су погодовали бројни чиниоци: повећање становништва и аграрне густине, верски сукоби, плодна земља у колонијама итд.
 
У 19. веку услед [[Прва индустријска револуција|Прве индустријске револуције]] почињу миграције из [[село|села]] у [[град]] због потребе за радном снагом у индустрији. Истовремено са исељавањем Енглеза и Шкота до 20. веку у УК досељавају Ирци због лоше економске ситуације у матичној земљи. У 20. веку у Краљевство усељавају становници заједнице [[Комонвелт]]а и многи [[Африка]]нци, [[Пакистан]]ци, [[Вијетнамци]], [[Хан Кинези|Кинези]], [[Пољаци]] и други.