Милонит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 6:
 
Постоји много различитих механизама који могу да акомодирају кристално-пластичне деформације. У стенама [[Земљина кора|Земљине коре]], најважнији процеси овог типа су [[пузање дислокација]] и [[пузање ваканција]]. Пузање дислокација доводи до повећања интерне [[енергија|енергије]] [[кристал]]а. Овај ефекат се компензује током процеса [[рекристализација|рекристализације]] миграцијом границе зрна, који смањује интерну енергију повећањем површине границе зрна и смањењем запремине зрна, при чему се енергија задржава на површини [[минерал]]ног зрна. Овим процесом се дислокације мењају и постају границе унутар зрна. Стварањем додатних дислокација унутар граница под-зрна, расте и неправилна оријентација дуж тих граница, све док угао границе не постане довољно велики, када под-зрно постаје ново зрно. Овај процес, који се назива и рекристализација ротацијом под-зрна<ref>[http://www.ged.rwth-aachen.de/Ww/projects/rexx/Urai+86Recrystallization/Urai+86Recrystallization5.htm Dynamic recrystallization of minerals J. L. Urai, W. D. Means & G. S. Lister]</ref>, тежи да смањи величину зрна. Критични механизми процеса пузања ваканција, дифузија запремине и граница зрна, постају важни тек на вишим температурама и код малих величина зрна. Због тога се многи истраживачи слажу да, након што се милонит формира процесима пузања дислокација и динамичке рекристализације, прелаз ка процесу пузања ваканција се може догодити тек када величине минералних зрна достигну погодну величину.
 
Милонити се обично формирају у дуктилним зонама смицања, у којима постоји велика концентрација деформација.
 
== Референце ==