Википедија

Персепољ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Координате|29_56_4_N_52_53_29_E_type:landmark_region:IR|29° 56' 4" СГ Ш, 52° 53' 29" ИГД}}
{{Кутијица за град
|званично име = Персепољ
|established_title = Основан
|established_date = 515. п. н. е.
|надимак = „Трон Јамшида“
|панорамица = Persepolis001.jpg
}}
 
'''Персепољ''' ([[Персијски језик|староперсијски]] ''-{Pārsa}-'', ''-{Takht-e Jamshid}-'' или ''-{Chehel Minar}-'') је био церемонијални главни град [[Ахеменидско краљевство|Ахменидског царства]] у добу од [[550. п. н. е.]]. до [[330. п. н. е.]]. Персепољ се налази на 70 км северно-источно од модерног града [[Шираз]] у [[Покрајина Фарс|покрајини Фарс]] ([[Иран]]). Најранији остаци Персопоља дотирају из [[515. п. н. е.]], односно из доба владавине [[Дарије I|Дарија I-ог]] који је изградио град. Комплекс Персопоља налази се на узвишеној тераси, а састоји се од неколико краљевских палата, ризница и попратних грађевина, затим две велике церемонијалне дворане; „дворане од хиљаду стубова“ и [[Ападана|ападане]], која је могла примити 10.000 људи. Колосална ападана и двострука монументална стубишта украшена рељефима најпрепознатљивији су елементи [[Персија|персиске]] архитектуре из тог доба. Године [[1979]]. Персопољ је уврштен на попис [[Светска баштина|Светске баштине]] [[Унеско]] према 1, 3 и 4 категорији.
 
== Етимологија ==
 
Старим [[Персијско царство|Персијанцима]] град је био познат као ''-{Pārsa}-'' што значи ''"Град Персијанаца"''. Назив Персепољ је [[Грчки језик|грчка]] варијанта (Πέρσης πόλις) староперсијског имена, а значи Персес полис односно ''"Персијски град"''. Рушевине су биле познате [[Сасанидско царство|Сасанидима под називом]] „-{st stwny}-“ (сто стубова), а од [[13. век|13-ог века]] „-{Chehel minar}-“ (четрдесет стубова). Према модерном персијском језику, познат као Парсех или Јамшид (''„Трон Јамшида“''), што вуче порекло од митолошког јунака [[Јамшида|Јамшиде]].
 
== Историја ==
 
Први главни град [[ПерсијскоАхеменидско царствокраљевство|Персијског царства]] из династије [[Ахемениди]] био је [[Пасарград]]. Око [[512. п. н. е.]] краљ [[Дарије I||Дарије Велики]] започео је изградњу масивног комплекса палата Персопољ, који су касније надограђивали његов син [[Ксеркс I]], односно унук [[Артаксеркс I]]. Иако су административни центри [[Персијско царство|Персијског царства]] у то време били [[Суза]], [[Вавилон]] и [[Екбатана]], Персопољ је имао церемонијалну улогу главног града у којем се славила персијска [[Нова година]]. Будући да је саграђен у планинском крајолику, Персопољ није био превише угодан за стално пребивалиште, па је кориштен углавном у пролеће. Године [[330. п. н. е.]] у време азијских освајања, [[Александар Велики|Александар Македонски]] осваја и пљачка град, након чега у Ксерксовој палати избија пожар који уништава већину комплекса, што историчари углавном приписују освети [[Грци|Грка]] из македонске војске за персијско рушење [[Атина|Атине]] у доба грчко-персијских ратова. Од [[316. п. н. е.]] Персопољ и даље има улогу главног града, у оквиру нових хеленистичких краљевства насталих након [[Александар Велики|Александрове]] смрти. Од доба династије [[Селеукидско краљевство|Селеукида]] значај града опада, но у [[3. век|3-ем веку]] оближњи град [[Истахр]] постаје седиште [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]].
 
=== Градња ===
Линија 24 ⟶ 16:
Након што је наставио [[Кир Велики|Кирову]] градњу [[Пасарград]]а и уређивања [[Суза|Сузе]], [[Дарије I|Дарије Велики]] одлучио се за градњу новог главног града, што се често тумачи као покушај да се Персепољ везује уз његово име, исто као што се [[Пасарград]] везивао уз име [[Кир Велики|Кира Великог]].
 
Нови град требало је да има политичку и церемонијалну важност, па су у околини града пронађени бројни записи који наводе легитимност владавине [[Дарије I|Дарија Великог]], који је дошао на власт збацивши узурпатора [[Смердис]]а који се представљао као брат [[Камбиз II|Камбиза II]]. Монументална палата грађена је по узору на [[Кир Велики|Кирову]] палату у [[Пасарград]]у, као и околни вртови комплекса. [[Вавилон]]ски записи наводе како је [[Пасарград]] био врло активно урбано и густо насељено седиште [[Персијско царство|Персијског царства]], које је имало одличне трговачке односе са [[Вавилон]]ским градовима. Историчар Пјер Брајан тврди како је приликом градње Персепоља обустављена сва градња у [[Пасарград]]у и [[Суза|Сузи]], будући да су сва средства била мобилизирана за градњу нове метрополе. Наводи и како је нови главни град требало да симболизује ''"поновно рођење Персијског царства"''.
 
[[Дарије I|Дарије]] је за локацију комплекса изабрао узвишене долине на југозападној падине планине [[Кух-и Рахмат]], која од тада постаје симбол [[Ахемениди|Ахменидске династије]]. [[Дарије I|Дарије]] је подигао властиту палату, ападану, ризницу, те градске зидине, него тешко је утврдити када је поједина грађевина била завршена. Један од доказа који може послужити за хронологију градње је запис из [[509. п. н. е.]] који спомиње изградњу градских зидина.
Линија 80 ⟶ 72:
=== Уништење ===
[[Датотека:AlexanderTheGreat Bust.jpg|мини|200п|Александар Македонски који је разорио Персепољ]]
Географски заштићен у средишту [[ПерсијскоАхеменидско царствокраљевство|Персијског царства]], Персепољ као комплек није имао солидну одбрану. Осим тога, у подножје планине [[Кух-и Рамат]] представља слабу тачку јер на истоку постоји благи пад који не погодује одбрани, па је та страна била заштићена бедемима и кулама.
 
Уништење Персепоља [[330. п. н. е.]] углавном се приписује [[Александар Велики|Александру Македонском]], што је у својим делима спомињу [[Плутарх]], [[Диодор са Сицилије]] и [[Квинт Курције Руф]]. Неки археолошки налази поткрепљују њихове наводе, но њихова верзија уништења града се понекад оспорава од стране неких модерних историчара.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Персепољ”