Цриквеница — разлика између измена

Историја Цриквенице повезана је и условљена историјом суседне плодне долине [[Винодол (Хрватска)|Винодол]]. Из ове велике зелене колевке, током векома израсла су насеља уз обалу, прво као трговачке луке, а затим као рибарска насеља, и на крају градићи и туристичка места.

Континуитет људског живљења на овим просторима се може пратити унатраг више од 30 векова. О тако дугој насељености сведоче археолошки налази мачева, копаља, накита и остаци бројних праисторијских насеобина, смештених на заравњеним врховима брежуљака надомак мора. Њихови градитељи и становници, прво [[Јаподи]], а од 4. века п. н. е. [[Либурни]], с ових узвисина су надзирали уски канал између копна и острва [[Крк (острво)|Крк]]а, а с друге стране су контролисали прастари путни правац кроз [[Винодол]].

У [[8. век]]у ове пределе насељавају Хрвати и у [[Винодол]]уВинодолу организују своју жЖупу која се састојала од слободних општина. У нову домовину доносе своју духовну и материјалну културу, о чијим досезима сведоче изузетни примерци личне опреме и накита, пронађени у старохрватској некрополи Странче - Горица недалеко Цриквенице. Досељеници су се бавили земљорадњом, сточарством и рибарством, а од затеченог романског становништва прихватили су вештину узгоја винове лозе те су и сам латински назив плодне удолине, -{Vallis vinearia}-, превели у долина вина. Винодолом се у старијим временима називала не само удолина, као данас, него много шири простор, укључујући и пределе уз морску обалу.