Хања — разлика између измена

Први део [[византијско царство|византијске]] управе над градом трајао је од [[395|395]]. године до [[824|824]]. године, током којег град и острво Крит постају [[хришћанство|хришћаски]] по карактеру. Град 824. године освајају [[Сарацени]], који дају граду данашње име. [[Сарацени]] се окрутно понашају према затеченом [[хришћанство|хришћанском]] становништву, па се оно повлачи из града јужно у брда [[Крит]]а. [[961|961]]. године град поново улази у састав [[Византијско царство|Византије]], који траје до [[1204|1204]]. године. Град добија на значају и новом изградњом окужује се моћним зидинама. Такође, град постаје и епископско седиште.

У [[Четврти крсташки рат|Четвртом крсташком рату]] Крсташи заузимају [[Византијски Цариград|Цариград]] и већи део [[Византијско царство|Византије]], а Ханија потпада под власт маркиза [[Бонифације Монфератски|Бонифација од Монферата]], који ју је убрзо продао [[Млетачка република|Млеци]]ма. Млетачка власт је наставила управу над [[Крит]]ом из Ханије и град се службено назива ''La Canea''. [[Млетачка република|Млетачка власт]] постепено успоставља добру сарадњу са месним становништвом, па у граду почиње ново раздобље бурног развоја. У то време стари град добија данашњи изглед. Развој на културном плану се нарочито сагледава у година после пада [[Истанбул|Цариград]]а, када много школованих људи из некадашње престонице долази на хришћански [[Крит]], где постају носиоци нове културе, настале мешањем грчко-византијских и италијанско-ренесансних утицаја.

[[1645|1645]]. године после двомесечног опседања градских зидина Канија пада под [[османско царство|отоманску власт]]. Град је по освајању опљачкан, мноштво становништва је изгинуло или побегло из града. Градске [[Црква (грађевина)|цркве]] се претварају у [[џамија|џамије]], гради се [[турско купатило|амам]] и друге зграде источњачког типа. И поред страшног страдања Канија задржава водећу улогу на острву захваљујући томе што постаје седиште [[пашалук]]а на [[Крит]]у, а у граду се јавља и [[ислам|муслиман]]ска ("турска") мањина.

[[1821|1821]]. године почиње [[Грчки устанак]] против [[османско царство|отоманске власти]], уперен највише против месних [[Турци|Турака]]. Устанак је завршен стварањем модерне [[Грчка|Грчке]], али она није обухватила [[Крит]]. 1878. године на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] зајемчена је знатназаштита [[хришћанство|хришћана]] на [[Крит]]у, што је проуроковало постепено исељавање [[Турци|Турака]] са острва, које је завршено [[1922]]. године после [[Грчко-турски рат 1919—1922.|грчко-турског рата]]. У ово време грчку политику представља највише личност [[Елефтериос Венизелос|Елефтериоса Венизелоса]], који је био носилац побуне против [[османско царство|отоманске власти]] на [[Крит]]у године 1896-97. Тада је образована тзв. [[Република Крит]] са средиштем у Канији. Овим започиње процват града, који постаје космополитсики и све више [[Европа|европски]]. Коначно, Канија и Крит су се прикључили данашњој [[Грчка|Грчкој]] 1913. г, а статус средишта острва Канија губи у корист [[Ираклион]]а.

[[1941|1941]]. године током [[Немци|немачког]] освајања [[Грчка|Грчке]] одвијала се [[Битка за Крит]]. Град је преживео тешка бомбардовања, па је тешко страдао. Тада је нестала веома дуговечна [[Јевреји|јеврејска]] мањина у граду. Страдало је и [[Грци|грчко]] становништво, највише због сталног учествовања у разним мерама против немачких окупатора. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] град се није нашао на путу [[Грчки грађански рат|Грчког грађанског рата]], па се брзо економски опоравио током 50их година. Још бржи развој Канија доживљава 70их година када долази до процвата туризма на [[Крит]]у. Са друге стране, [[1971|1971]]. године град у потпуности губи атрибуте средишта [[Крит]]а, када се управа [[Периферија Крит|покрајине Крит]] сели у много већи и средишње постављен [[Ираклион]].