Хамфри Богарт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Враћене измене Milicevic01 (разговор) на последњу измену корисника Крушевљанин Иван
Ред 17:
'''Хамфри Дефорест Богарт''' ({{јез-енгл|Humphrey DeForest Bogart}}; [[Њујорк]], [[25. децембар]] [[1899]] — [[Лос Анђелес]], [[14. јануар]] [[1957]]) је био један од најпопуларнијих [[сједињене Америчке Државе|америчких]] филмских [[глумац]]а [[1950е|1950их година]]. Добитник је „[[Оскар]]а“ [[1951]]. године за филм „[[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]]“ а легендарну популарност је стекао у филмовима „[[Казабланка (филм)|Казабланка]]“ и „[[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]“. Часопис [[Ентертејнмент викли]] прогласио га је највећом филмском легендом свих времена. [[Амерички филмски институт]] [[1999]]. га је прогласио највећом мушком филмском звездом. Назван је и културном иконом.<ref>{{cite web |url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A07E7DB163AF935A25752C0A9669C8B63 |title=SPRING FILMS/REVIVALS; How One Role Made Bogart Into an Icon |author=Michael Sragow |publisher=''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'' |date = 16. 1. 2000. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.variety.com/index.asp?layout=variety100&content=jump&jump=icon&articleID=VR1117930697 |title=100 Icons of the Century - Humphrey Bogart |publisher=''[[Variety (magazine)|]]'' |date = 16. 10. 2005. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref>
 
 
Након покушаја с разним пословима, Богарт је 1921. почео глумити и постао редовни извођач у бродвејским продукцијама у двадесетима и тридесетима. Након берзовног краха [[1929]]. смањила се потражња за представама па се Богарт окренуо [[филм]]у. Његов први значајнији успјех била је улога Дјука Мантија у филму [[Окамењена шума]]. Добио је похвале за глуму у позоришној представи па се његов пријатељ [[Лесли Хауард]] побринуо да је репризира и у филмској верзији из [[1936]]. Упркос сјајним критикама, за Богартом се вукла етикета [[гангстер]]а из Б-филмова. Прекретница се догодила [[1941]]. с филмовима [[Висока Сијера]] (иако је и у њему глумио криминалца) и [[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]. Следеће године, његова улога Рика Блејна у [[Казабланка (филм)|Казабалнки]] коначно га је довела на врх глумачке професије, а у исто вријеме „зацементи
Након покушаја с разним пословима, Богарт је 1921. почео глумити и постао редовни извођач у бродвејским продукцијама у двадесетима и тридесетима. Након берзовног краха [[1929]]. смањила се потражња за представама па се Богарт окренуо [[филм]]у. Његов први значајнији успјех била је улога Дјука Мантија у филму [[Окамењена шума]]. Добио је похвале за глуму у позоришној представи па се његов пријатељ [[Лесли Хауард]] побринуо да је репризира и у филмској верзији из [[1936]]. Упркос сјајним критикама, за Богартом се вукла етикета [[гангстер]]а из Б-филмова. Прекретница се догодила [[1941]]. с филмовима [[Висока Сијера]] (иако је и у њему глумио криминалца) и [[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]. Следеће године, његова улога Рика Блејна у [[Казабланка (филм)|Казабалнки]] коначно га је довела на врх глумачке професије, а у исто вријеме „зацементирала“ његову препознатљиву филмску особност, ону тврдокорног циника који понекад показује своју племениту страну. Следили су тријумфи с филмовима [[Дубоки сан (филм из 1946)|Дубоки сан]] (1946), [[Острво Ларго (филм)|Острво Ларго]] (1948), у којем је наступио са својом супругом [[Лорен Бакол]], [[Благо Сијера Мадре (филм)|Благо Сијера Мадре]] (1948), [[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]] (1951), за који је освојио [[Оскар за најбољег главног глумца|Оскара за најбољег глумца]], и [[Побуна на Кејну (филм)|Побуна на Кејну]] (1954). Појавио се укупно у 75 дугометражних филмова.
 
Сахрањен је са сребрном звиждаљком на којој је урезано: „Ако ти нешто треба, само звизни!“ у знак сећања на његове речи из филма ''[[Имати и немати (филм)|Имати и немати]]''.<ref>[[Политикин Забавник]], рубрика „Јесте ли већ чули да...“, број 2368</ref>
 
== Биографија ==
=== Рани живот ===
[[Датотека:Mhbogart1901.jpg|мини|лево|200п|Хамфри Богарт као дете око 1901. године.]]
[[Датотека:Pes 263969.jpg|мини|200п|Белмонт Дефорест Богарт]]
[[Датотека:Pes 263970.jpg|мини|200п|Мод Хамфри]]
Богарт је рођен у [[Њујорк]]у, као најстарије дете '''Белмонта Дефореста Богарта''' (1867-1934) и '''Мод Хамфри''' (1867-1941). Белмонт и Мод венчали су се у [[јун]]у [[1898]]. Преци његовог оца били су [[Енглези|енглеског]], [[Холанђани|холандског]] и [[Шпанци|шпанског]] порекла. Богарт је холандско презиме које значи „воћњак“. Мајка му је била већином енглеског порекла, уз мањи утицај [[Велшани|велшког]]. Богартов отац био је [[презбитеријанац]], а мајка чланица [[Епископална црква|Епископалне цркве]].
 
Богартов рођендан био је предмет контроверзи. Дуго се веровало да је рођен на [[Божић]] [[1899]], што је измислио [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] и често користио због романтичне позадине, а заправо се родио [[23. јануар]]а [[1899]], што је датум који се појављује у многим наводима. Међутим, ова се прича данас чини неутемељеном: иако никад није пронађен [[родни лист]], обавест о његовом рођењу појавила се у [[Бостон|бостонским]] новинама у [[јануар]]у [[1900]], а потврђује да се родио на Божић 1899., као и други извори. Према попису становништва из 1900. за домаћинство Белмонта Богарта наводи се како је његов син Хамфри рођен у децембру 1899. Постоје још три пописа становништва који потврђују да му је рођендан у децембру 1899. Његова посљедња супруга, глумица [[Лорен Бакол]], увек је тврдила како је [[25. децембар]] прави датум његовог рођења.
 
Богартов отац, Белмонт, био је [[хирургија|хирург]] специјализован за [[срце]] и [[плућа]]. Његова мајка, Мод Хамфри, била је врло успешна комерцијална илустраторица која се образовала у [[Њујорк]]у и [[Француска|Француској]]. Била је милитантна феминистица. Употребила је цртеж бебе Хамфрија за познату кампању за дечју храну Мелинс. Зарађивала је преко 50 хиљада [[амерички долар|долара]] годишње као [[илустратор]], што је у то време био огроман износ, у односу на мужа који је годишње зарађивао 20 хиљада. Богартови су живели у отменом стану на [[Апер Вест Сајд]]у, а имали су и викендицу у држави [[Њујорк (држава)|Њујорк]].
 
Хамфри је био најстарији од троје деце. Имао је две сестре, '''Франсис''' и '''Катрин Елизабет'''. Родитељи су му били доста службени, заузети својим каријерама те су се често свађали. Резултат свега био је мањак емоција које су упућивали деци. „Одгојен сам јако неосећајно, али и врло поштено. Пољубац је у нашој породици био прави догађај. Наши мајка и отац нису се претерано бринули за моје сестре и мене." Богарта су као дечака задиркивали због његових увојака, уредности, „слатких“ слика на којима је морао позирати за мајку, одеће ''-{Little Lord Fauntleroy}-'' у коју га је одевала - те имена „Хамфри“. Од оца је наследио потребу за помагањем другима, залуђеност [[риболов|пецањем]], дугогодишњу љубав за [[једрење]] и привлачност самоуверених жена.
 
=== Образовање ===
Богартови су као типични изданци њујоршког друштва слали сина у приватне школе. Образовање је започео у школи Деланси где се задржао до петог разреда, а затим преселио у [[Тринити (школа)|Тринити]]. Био је незаинтересиран, мрзовољан ученик који није показивао занимање за ваншколске активности. Касније је отишао на престижни припремни колеџ [[Филипс академи]] у [[Андовер (Масачусетс)|Андоверу]] ([[Масачусетс]]), најстарију припремну школу у Америци, где је препоручен на основу породичних веза. Надали су се да ће поћи на [[Jejl|Јејл]], али он је [[1918]]. избачен.
 
Детаљи његовог искључења су нејасни: једна прича каже да је избачен јер је бацио управника у уметно [[језеро]] на кампусу. Други су тврдили како је пушио и пио, а уз то слабо учио и добацивао наставницима. Друга прича каже како га је из школе повукао отац јер је лоше учио. У сваком случају, његови родитељи били су врло обесхрабрени таквим догађајима и својим пропалим плановима које су имали за његову будућност.
 
=== Морнарица и препознатљиви ожиљак ===
[[Датотека:Humphrey-bogart navy.jpg|мини|200п|Хамфри Богарт у морнарици, снимак око 1918. године.]]
Како на видику није било друге каријере, Богарт је следио своју љубав према мору и у [[пролеће]] [[1918]]. године се пријавио у [[Америчка ратна морнарица|Морнарицу САД]]. Касније се присетио, „Са осамнаест година рат изгледа као сјајна ствар: [[Париз]], француске девојке, доврага све!" Богарт је већину времена провео као [[морнар]] и члан посаде која је превозила америчке јединице назад из [[Европа|Европе]] након потписивања примирја.
 
Богарт је у то време зарадио и ожиљак, његов заштитни знак и развио своје карактеристично шаптање, иако су праве околности нејасне. Једна верзија говори како му је усну расекао комадић [[шрапнел]]а током артиљеријске ватре са његовог брода. Други тврде да Богарт није ни видио мора након што је потписано примирје. Друга верзија, за коју Богартов дугогодишњи пријатељ, писац [[Натанјел Бенчли]], тврди да је истина та да је Богарт повређен док је водио затвореника у поморски затвор у [[Њу Хемпшир]]у. Наводно је затвореник у [[лисице|лисицама]], док су мењали [[воз]] у [[Бостон]]у, замолио Богарта за цигарету, и док је Богарт тражио шибице, подигао руке и ударио га по устима лисицама, расекавши му усну и побегао. Затвореник је на крају затворен у [[Морнарички затвор Портсмут]]. Алтернативно објашњење је да га је затвореник ударио једном руком док га је Богарт ослобађао, док му је друга рука још била у лисицама.<ref>Citro, Sceurman, Mark and Moran 2005, pp. 240–241.</ref> Према књизи ''-{Humphrey Bogart: The Early Years Darwin Porter}-'' (Хамфри Богарт: Ране године Дарвина Потера), ожиљак је дело његовог оца, Белмонта, кога је зарадио током страшне свађе. Најверојатније је како се права истина никад неће ни сазнати.
 
Без обзира на све то, док је Богарт дошао до доктора, ожиљак се већ формирао. „Проклети доктор“, рекао је касније [[Дејвид Нивен|Дејвиду Нивену]], „уместо да га закрпи, само је све забрљао." Заправо, Нивен каже да кад је питао Богарта за ожиљак рекао му је како је то последица несреће из детињства; Нивен тврди да су приче о задобивању ожиљка за вријеме рата измислили студији како би унели дашак [[гламур]]а. У његовом пост-ратном лечењу се не спомиње ожиљак на усни иако се спомињу мањи ожиљци, тако да је узрок ожиљка можда дошао касније.<ref name="Sperber pp. 27">Sperber and Lax 1997, pp. 27.</ref> Кад је глумица [[Луиза Брукс]] [[1924]]. године упознала Богарта, имао је мањи ожиљак на горњој усни, који је Белмонт Богарт можда деломично санирао пре него што је Богарт [[1930]]. почео да се бави филмским бизнисом.<ref name = "eetkqs">Meyers 1997, pp. 18-19.</ref> Она верује како ожиљак нема везе с његовим карактеристичним говором.
 
== Рана каријера ==
Богарт се вратио кући и открио како је Белмонт слабог здравља (веројатно због зависности од [[морфин]]а), да му је лекарска пракса у лошем стању, а и изгубио је много породичног новца лошим улагањима у дрвни материјал. Током својих дана у [[Америчка ратна морнарица|Морнарици]], Богарт се осамосталио и развио властите особине удаљивши се тако од породичног утицаја. Постао је [[либерализам|либерал]] који је мрзио умишљеност, позере и снобове, отворено се дружио с људима који су припадали разним мањинама, без обзира на [[раса|расу]], [[вера|веру]] или [[Сексуална оријентација|сексуалну оријентацију]], а с времена на време је пркосио конвенционалном понашању и ауторитету, што су особине које ће показивати и у својим филмовима. Са друге стране, задржао је особине пристојних манира, разговетности, тачности, скромности и несклоност физичком додиру.
 
Након морнаричке службе, Богарт је радио као бродар, а након тога као продавач [[обвезница]]. Придружио се морнаричким резервама. Што је још важније, задржао је пријатељске односе с пријатељем из дјетињства [[Бил Брејди млађи|Билом Брејдијем млађим]] чији је отац имао везе у забавној индустрији, а Богарт је касније добио уредски посао у новој фирми [[Вилијам Брејди старији|Вилијама Брејдија стријег]] ''-{[[World Films]]}-''. Окушао се као [[сценарист]], [[редитељ]] и [[Филмски продуцент|продуцент]], али се није доказао ни у једном пољу. Једно је време био менаџер позоришне представе Бредлијеве кћерке [[Алис Брејди]]. Неколико месеци касније [[1921]]. године, Богарт је остварио свој позоришни деби као јапански батлер у представи [[Дрифтинг]], још једној представи Алис Брејди, нервозно изговоривши једну реченицу. Остварио је још неколико наступа у њеним следећим комадима. Богарту су се свиђали касни сати у којима су глумци радили и уживао у пажњи коју глумац добија на позорници. Много је времена провео у точионицама [[алкохол]]а и постао тешки пијанац. Барска тучњава која датира из тог времена можда је прави узрок његовог ожиљка на усни, будући да се та прича боље поклапа него она од [[Луиза Брукс|Луизе Брукс]]. Богарт је рекао, „Рођен сам као индолентан, а ово је био најлакши порок."
 
Богарт је одгојен у уверењу како је глума испод нивоа [[џентлмен]]а, али он је уживао у позоришној глуми. Никад није узимао сатове глуме, али је био упоран и одлучно радио. Појавио се у барем седамнаест [[Бродвеј|бродвејских]] продукција између 1922. и 1935. Глумио је млађахне или романтичне споредне глумце у салонским комедијама. Верује се како је он и први глумац који је на позорници рекао -{"Tennis, anyone?"}- Критичар [[Александер Вулкот]] писао је за неке од његових раних радова да је он „као што се то обично и самилосно каже непотпун." Неке су рецензије биле повољније. [[Хејвуд Брун]] је у својој рецензији -{[[Nerves]]}- написао, „Хамфри Богарт остварује најефектнију улогу... и суву и свежу, ако је то могуће“. Богарт је презирао тривијалне, мекушне улоге које је играо у раној каријери, назвавши их -{"White Pants Willie"}- улогама.
 
На почетку своје каријере, док је играо двоструке улоге у комаду [[Дрифтинг]] у [[Плејхаус тиатр]]у, Богарт је упознао [[Хелен Менкен]]. Венчали су се [[20. мај]]а [[1926]]. године у [[Грамерси парк хотел]]у у [[Њујорк]]у, а развели [[18. новембар|18. новембра]] [[1927]]. године. Након развода су остали пријатељи. Касније, [[3. април]]а [[1928]]. године, оженио се са [[Мери Филипс]] у стану њезине мајке у [[Хартфорд]]у у држави [[Конектикат]]. Она је, као и Менкен, имала „ватрену“ нарав. Мери је упознао кад су се појавили у представи [[Нервес]] која се јако кратко приказивала у [[Комеди тиатр]]у у септембру [[1924]]. године.
 
Након берзовног краха [[1929]]. године, позоришне су се продукције отказивале, а многи фотогенични глумци су се запутили према [[Холивуд]]у. Богартова прва филмска улога била је она са [[Хелен Хејз]] у кратком филму -{[[The Dancing Town]]}- из [[1928]]. године, чија се копија никад није успела пронаћи. Године [[1930]]. се појавио у још једном кратком филму са [[Џоун Блондел]] који је поновно пронађен [[1963]]. Затим је потписао уговор са [[Фокс филм корпоројшон]] за 750 долара седмично. [[Спенсер Трејси]] био је озбиљан глумац на [[Бродвеј]]у који се Богарту свиђао и којем се дивио, а постали су и пријатељи и партнери по пићу. Трејси га је 1930. године први прозвао „Боги“. Трејсијев и Богартов једини заједнички филм био је један од првих звучних филмова [[Џон Форд|Џона Форда]] -{[[Up the River]]}- (1930), а обојица су глумили затворенике. Био је то Трејсијев филмски деби. Богарт је затим [[1931]]. одиграо мању улогу у -{[[The Bad Sister]]}- са [[Бети Дејвис]]
 
Богарт је између [[1930]]. и [[1935]]. глумио у [[Холивуд]]у и њујоршкој позоришној сцени, усред чега је често по неколико седмица био без посла. Родитељи су му живели одвојено, а Белмонт је умро [[1934]]. у дугу, који је Богарт са временом отплатио. Од оца је наследио [[злато|златни]] прстен који је увек носио, чак и у својим филмовима. На очевој самртној постељи му је коначно рекао колико га воли. Богартов други брак био је на климавим ногама, а био је несретнији него својом тадашњом глумачком каријером; постајао је депресиван, иритиран и много је пио.
 
=== Окамењена шума ===
{{посебан чланак|Окамењена шума}}
[[Датотека:Humphrey Bogart in The Petrified Forest film trailer.jpg|мини|лево|220п|Хамфри Богарт као Дјук Манти у филму [[Окамењена шума]].]]
Богарт је [[1934]]. наступио у [[Бродвеј|бродвејском]] комаду ''-{Invitation to a Murder}-''. Продуцент [[Артхур Хопкинс]] чуо је драму иза кулиса и ангажовао Богарта кад је одлучио да ће продуцирати нову драму [[Роберт Е. Шервуд|Роберта Е. Шервуда]], [[Окамењена шума]]. Хопкинс се касније присетио, „Кад сам видио глумца, био сам помало затечен, јер је он био неко коме се никад нисам много дивио. Био је остарели младић који је већину својих позоришних дана провео у белим хлачама машући [[тенис]]ким рекетом. Није се баш чинио хладнокрвним убицом, али глас (сув и уморан) није попуштао, био је то Мантијев глас“.
 
Представа је имала 197 приказивања у [[Бродхерст тиатру]] у [[Њујорк]]у [[1935]]. године. Богарт је наступио са [[Лесли Хауард|Леслијем Хауардом]] у улози одбеглог убице Дјука Мантија. Критичар [[Њујорк тајмс]]а [[Брукс Еткинсон]] написао је у својој критици комада: „отужна... бурна вестерн мелодрама... Хамфри Богарт остварио је улогу каријере." Богарт је рекао за филм, „означио је моје ослобађање од углађених, мекушних, уштирканих ласкаваца за које сам мислио како сам доживотно проклет." Ипак и даље се осећао несигурно.
 
[[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] је откупио филмска права на [[Окамењена шума|Окамењену шуму]]. Филм је био славан по својим сировим, урбаним, нискобуџетним акцијским филмовима па је сценарио изгледао савршен, посебно због тога што је публика у том тренутку била одушевљена стварним криминалцима као што су [[Џон Дилинџер]] и [[Дач Шулц]]. За главне улоге ангажовани су [[Бети Дејвис]] и [[Лесли Хауард]], а Хауард, који је био власник продукцијских права, јасно је дао до знања како уз себе жели и Богарта. Студио је за улогу Дјука Мантија тестирао неколико [[Холивуд|холивудских]] ветерана и изабрао [[Едвард Г. Робинсон|Едварда Г. Робинсона]], који је имао снажнији звездани статус те био одлучан у намери да сними филм како би испунио свој скупи уговор. Богарт је телеграмом ово пренио Хауарду, који је био у [[Шкотска|Шкотској]]. Хауард је контактовао [[Џек Ворнер|Џека Ворнера]] и инсистирао да Богарт добије улогу. Џек Воренер, који је био славан по свађи са својим глумцима, покушао је Богарту наденути уметничко име, али овај се показао као тврд орах. Богарт никад није заборавио ову услугу па је [[1952]]. назвао своју једину кћер, Лесли, по Хауарду, који је погинуо у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. [[Роберт Е. Шервуд]] остао је близак Богартов пријатељ.
 
=== Рана филмска каријера ===
[[Датотека:Humphrey Bogart James Cagney Jeffrey Lynn in The Roaring Twenties trailer.jpg|мини|десно|250п|Богарт са [[Џејмс Кегни|Џејмсом Кегнијем]] и [[Џефри Лин|Џефријем Лином]] у ''[[Обрачун у подземљу]]'' (1939), последњи је филм у коме су Богарт и Кегни играли заједно.]]
 
Године [[1936]]. се појавила филмска верзија [[Окамењена шума|Окамењене шуме]]. Његова глума названа је „бриљантном“, „задивљујућом“ и „супериорном“. Упркос успеху у „А филму“, Богарт је добио „благи“ уговор на 26 седмица уз хонорар од 550 долара седмично, а након тога је етикетиран као [[гангстер]] те је наступио у серији другоразредних криминалистичких драма. Богарт је био поносан на свој успех, али чињеница да је он дошао играњем гангстера га је мучила. Једном је рекао, „Не могу се упустити у обичну дискусију, а да се то не претвори у свађу. Мора да то има везе с мојим тоном гласа или овом арогантном фацом - нешто што изазива све. Нико ме не жели видети. Претпостављам да је то зато што сам етикетиран као тежак тип."
 
Богартове се улоге нису само понављале него су биле и физички захтевне и исцрпљујуће (студији још нису увели климатизацијски систем), а његов огромни, стиснути посао у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсу]] није био баш „мачји кашаљ“ како се глумац надао. Међутим, увек је био професионалан и поштован међу колегама. У годинама снимања „Б-филмова“, Богарт је почео развијати своју препознатљиву филмску особност - повређеног, стоичког, циничног, шармантног, рањивог усамљеника с језгром поноса који се руга сам себи.
 
Богартове препирке с Ворнерима око улога и новца биле су сличне онима које је студио водио с мање послушним звездама као што су [[Бети Дејвис]], [[Џејмс Кегни|Џејмсон Кегнијем]], [[Ерол Флин|Еролом Флином]] и [[Оливија де Хевиленд|Оливиом Де Хавиланд]].
 
Студијски систем, тада на свом врхунцу, у великој је мери ограничавао глумце на један студио, с повременим изнајмљивањима, а Воренер брос није имао намеру да од Богарта начини велику звезду. Снимање новог филма могло је почети неколико дана или чак неколико сати након што би завршило снимање претходног. Било који глумац који би одбио улогу могао је бити суспендован без плате. Богарту се нису свидјеле улоге изабране за њега, али је неуморно радио: између [[1936]]. и [[1940]]. године, Богарт је у просеку снимао један филм у два мјесеца, понекад чак радећи на два истовремено, будући да су филмови снимани сцену по сцену, а ретко нехронолошки. У Ворнеру је било тек нешто више погодности од оних које су уживали други глумци у [[Метро-Голдвин-Мејер]]у. Богарт је сматрао како је одел гардеробе у Ворнеру јефтин па је често у својим филмовима носио властита одела. У [[Висока Сијера|Високој Сијери]] је користио властитог пса званог Зиро како би играо пса његовог лика, „Парда“.
 
Глумци у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсу]] који су имали предност пред Богартом нису били само класичне звезде као што су [[Џејмс Кегни]] и [[Едвард Г. Робинсон]], него и глумци данас пуно мање познати, као што су [[Виктор Маклаглен]], [[Џорџ Рафт]] и [[Пол Мјуни]]. Већина бољих сценарија завршила је код тих глумаца, а Богарт је морао прихваћати оно што би остало. Снимио је филмове као што су -{[[Racket Busters]]}-, -{[[San Quentin]]}- и -{[[You Can't Get Away With Murder]]}-. Једина значајнија главна улога у овом периоду била је она у филму [[Самјуел Голдвин|Самјуела Голдвина]], [[Улица без излаза]] (1937), али је зато наступио у мноштву споредних улога, као што је филм [[Анђели гарава лица]] (1938) (у којем га је упуцао [[Џејмс Кегни]]). Богарта су на филму често знали упуцати, обично Кегни и Едвард Г. Робинсон, међу осталима. У [[Црна легија (филм)|Црној легији]], за промену, игра доброг човека кога ухвати и уништи [[расизам|расистичка]] организација, филму који је [[Грејам Грин]] назвао „интелигентним и узбудљивим“.
 
Године [[1938]]. [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] га је убацио у „сељачки мјузикл“ звани -{[[Swing Your Lady]]}-, као промотера хрвања, што је касније сматрао својом најгором улогом. Године [[1939]]. је глумио лудог научника у -{[[The Return of Doctor X]]}-. Полудео је: „Да сам био [[крв]] [[Џек Ворнер|Џека Ворнера]], не би ми то много сметало. Проблем је што су они пили моју, а ја сам снимао овај одвратни филм."
 
[[Датотека:Humphrey Bogart in Dark Victory trailer.jpg|лево|мини|250п|''[[Победа над тамом]]'' (1939) један од последњих филмова у коме је играо споредну улогу.]]
[[Мери Филипс]], која је с друге стране уживала у успеху позоришног хита -{[[A Touch of Brimstone]]}- (1935), одбила је одустати од своје каријере на [[Бродвеј]]у како би пошла са Богартом у [[Холивуд]]. Након што је представа завршила с приказивањем, ипак је отишла у Холивуд, али је инсистирала на наставку властите каријере (још је била већа звезда од њега) па су се [[1937]]. одлучили развести. Ушао је у катастрофалан трећи брак [[21. август]]а [[1938]]. године са [[Мејо Метхот]], живахном и љубазном женом кад је била трезна, али параноичном кад би била пијана. Била је уверена да је муж вара. Што су се она и Богарт више удаљавали, она је више пила, беснела и почињала бацати ствари на њега: биљке, лончарске посуде, све што би јој дошло под руку. Чак је и запалила кућу, убола га ножем и неколико пута пререзала вене на рукама. Са друге стране, Богарт је требао њезину безосећајност и чинило се како ужива у свађи с њом. Понекад је и он постао насилан. Новине су их прозвале "-{the Battling Bogarts}-". „Брак Богарта и Метхот био је наставак [[Амерички грађански рат|Грађанског рата]]", рекао је њихов пријатељ [[Џулијус Епстајн]]. У то време Богарт је набавио једрилицу и назвао је "-{Sluggy}-", по својој ватреној жени. Упркос изјавама као што су „Волим љубоморну жену“, „слажемо се тако добро јер немамо илузија једно о другоме“ и „Не бих вам дао ни два цента за даму без темперамента“, постало је јасно да је њихов брак постао деструктивна веза.
 
У тридесетим је у [[Калифорнија|Калифорнији]] купио дугу јахту „Сантана“ од глумца [[Дик Пауел|Дика Пауела]]. Море је било његово уточиште, а волео је једрити око острва [[Острво Санта Каталина|Санта Каталина]]. Био је озбиљан морнар, којга су ценили и морнари који су се нагледали превише холивудских глумаца и њихових бродова. Око 30 викенда годишње проводио је на броду. Једном је рекао, „Глумцу треба нешто да стабилизује његову особност, нешто што ће га претворити у оно што он заиста јесте, а не што тренутно покушава бити."
 
Цели живот гадили су му се умишљени, имитатори и фолиранти, како је његов син Стивен [[1999]]. године рекао водитељу [[Роберт Озборн|Роберту Озборну]] на -{Turner Classsic Movies}-. Осетљив, а опет саркастичан, Богарт је развио особност огорченог идеалисте, човека који је напустио боље ствари у [[Њујорк]]у, живећи на свој начин, превише пијући, проклет да проживи свој живот међу другоразредним људима и пројектима.
 
Ретко је гледао своје филмове и није ишао на премијере. Није играо холивудску трачерску игру и се није улизивао новинским колумнистима. Није глумио лажну пристојност и дивљење према колегама, али ни забијао нож у леђа. Чак је штитио властиту приватност лажним новинским саопштењима о свом приватном животу како би задовољио радозналост новинара и публике. Кад би мислио како је [[глумац]], [[редитељ]] или филмски студио направио нешто безвредно, отворено би говорио о томе, спреман да га цитирају. Дивио се [[Роберт Мичам|Роберту Мичаму]] због изјаве да је једини начин како преживети у [[Холивуд]]у бити „опонент“. Због свега тога му популарност никад није била на висини, а неки у холивудској заједници су га приватно избегавали како би избегли проблеме са студијима. Штампа у Холивуду, коме је искреност било нешто страно, био је одушевљен. Богарт је једном рекао, „У целом Ховуду стално ми говоре како нешто није требало да кажем, да ће ме довести у невоље то што кажем да неки филм или [[сценариста]] или режисер или [[продуцент]] није добар. Не схватам. Ако није добар, зашто то не можеш и рећи? Ако би више људи то споменуло, убрзо би се могао добити некакав ефекат."
 
== Пут до звезданог статуса ==
=== Висока Сијера ===
{{посебан чланак|Висока Сијера}}
Висока Сијера, филм [[Раул Волш|Раула Волша]] из [[1941]]. године, написао је Богартов пријатељ, [[Џон Хјустон]], а адаптиран је према роману [[В. Р. Бернет]]а. [[Пол Мјуни]] и [[Џорџ Рафт]] су одбили главну улогу, давши тако прилику Богарту да одигра лик с нешто више комплексности. Филм је био Богартов последњи значајнији филм у којем је глумио гангстера (његова задња гангстерска улога била је у -{[[The Big Shot]]}-, [[1942]]). Добро је сарађивао с [[Ајда Лупино|Ајдом Лупино]], а током снимања су се зближили, што је изазвало љубомору његове жене [[Мејо Метхот|Мејо]].
 
Филм је зацементирао снажни лични и професионални однос између Богарта и Хјустона. Богарт се дивио и помало завидио Хјустону због његових списатељских вештина. Иако је био лош ученик, Богарт је цели живот пуно читао. Могао је цитирати [[Платон]]а, [[Александер Поуп|Александера Поупа]], [[Ралф Валдо Емерсон|Ралфа Валдоа Емерсона]] и преко хиљаду [[Вилијам Шекспир|Шекспирових]] реченица. Дивио се писцима, а неки од његових најбољих пријатеља били су сценаристи, као [[Луј Бромфилд]], [[Натанјел Бенчли]] и [[Нанали Џонсон]]. Богарт је уживао у интензивним, провокативним разговорима и жестоким пићима, као и Хјустон. Обојица су били бунтовнички настројени и волели изводити детињасте шале. За Хјустона се говорило како се досађивао током продукције, а дивио се Богарту (који се исто тако брзо досађивао иза камере) не само због његовог глумачког талента него и због интензивне концентрације на сету.
 
=== Малтешки соко ===
{{посебан чланак|Малтешки соко (филм из 1941)}}
[[Џорџ Рафт|Рафт]] је одбио главну мушку улогу у редитељском првенцу [[Џон Хјустон|Џона Хјустона]], Малтешки соко (1941), будући да је већ наступио у ранијој продукцији [[Малтешки соко (филм из 1931)|Малтешког сокола]] из 1931. године, а у уговору је писало како се не сме појављивати у римејковима. Оригинални роман, којег је написао [[Дашијел Хамет|Дашил Хамет]], прво је објављен у шунд часопису -{Black Mask}- [[1929]]. године. Био је и предложак за још један филм, -{[[Satan Met a Lady]]}- (1936). Уз Богарта су наступили и [[Синди Гринстрит]], [[Питер Лори]], [[Илајша Кук млађи]] и [[Мери Астор]] као фатална жена.
 
Богартов осетљиви тајминг у улози приватног детектива Сема Спејда хвалили су глумци и редитељ као виталну карику која омогућава брзу акцију и муњевити дијалог. Филм је био велики хит њега, а за Хјустона тријумфални редитељски деби. Богарт је био необично сретан, приметивши, „то је практично ремек дјело. Немам много ствари којима се поносим... али ово је једна од њих."
 
=== Казабланка ===
{{посебан чланак|Казабланка (филм)}}
Богарт је своју прву романтичну улогу остварио у филму Казабланка, глумећи Рика Блејна, власника ноћног клуба [[емигрант]]а који се скрива од властите прошлости и одржава контакт с [[нацизам|нацистима]], француским подземљем, вишијевским префектом и својом бившом девојком. Филм је режирао [[Мајкл Кертиз]], продуцирао га је [[Хал Б. Волис]], а у осталим улогама појавили су се [[Ингрид Бергман]], [[Клод Рејнс]], [[Сидни Гринстрит]], [[Пол Хенрид]], [[Конрад Вајт]], [[Питер Лори]] и [[Дули Вилсон]].
 
У стварном животу, Богарт је играо турнирски [[шах]], на једном нивоу испод мајсторског. Наводно је била његова идеја да се Рик Блејн прикаже као шахист, што је послужило и као метафора за однос између Богартовог и Рејнсовог лика. Ипак, [[Пол Хенрид]] се показао као најбољи играч.
 
Филмска магија Богарта и Бергман била је резултат њихових изванредних изведби, а не стварних искри, иако је његова љубоморна супруга мислила другачије. Изван сета, њих двоје једва да су разговарали за време снимања, мада је њу пратила репутација заводнице главних глумаца. Како је Бергман била виша од њега, Богарт је у неким сценама на ципелама имао причвршћене блокове од 76 милиметара. Она је касније наводно рекла: „Пољубила сам га, али никад га нисам знала“. Годинама касније, након што се Бергман удала за италијанског редатеља [[Роберто Роселини|Роберта Роселинија]] и родила дијете, Богарт јој се супротставио. „Била си велика звијезда“, рекао је. „Што си сада?" „Сретна жена“, одговорила му је.
 
Казабланка је [[1943]]. освојила [[Оскар за најбољи филм]]. Богарт је био номинован за [[оскар за најбољег главног глумца|најбољег главног глумца]], али је он припао [[Пол Лукас|Полу Лукасу]] за глуму у филму [[Стража на Рајни (филм)|Стража на Рајни]]. Ипак, за Богарта је то био велики тријумф. Филм га је сместио на четврто место на студијском ростеру, чиме је коначно претекао [[Џејмс Кегни|Џејмса Кегнија]] и [[1946]]. године повећао плату на 460 хиљада долара, чиме је постао најплаћенији светски глумац.
 
== Награде ==
=== Освојене награде ===
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0"
|- style="background:#ccc;"
! '''Год.''' || '''Додељује''' || '''награда''' || филм
|-
| 1951. || [[Оскар]] || најбољи главни глумац || [[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]]
|}
 
=== Номинације ===
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0"
|- style="background:#ccc;"
! '''Год.''' || '''Додељује''' || '''награда''' || филм
|-
| 1942. || [[Оскар]] || најбољи главни глумац || [[Казабланка (филм)|Казабланка]]
|-
| 1954. || [[Оскар]] || најбољи главни глумац || [[Побуна на Кејну (филм)|Побуна на Кејну]]
|}
 
== Филмографија ==
 
{{Филмографија|глумца=Хамфрија Богарта}}
|-
| 1920. || || ''-{[[Life]]}-'' ||
|-
| 1930. || || ''-{[[Up the River]]}-'' ||
|-
| 1930. || || ''-{[[A Devil with Women]]}-'' ||
|-
| 1931. || || ''-{[[Body and Soul]]}-'' ||
|-
| 1931. || || ''-{[[The Bad Sister]]}-'' ||
|-
| 1931. || || ''-{[[A Holy Terror]]}-'' ||
|-
| 1932. || || ''-{[[Love Affair]]}-'' ||
|-
| 1932. || || ''-{[[Big City Blues]]}-'' ||
|-
| 1932. || || ''-{[[Three on a Match]]}-'' ||
|-
| 1934. || || ''-{[[Midnight]]}-'' ||
|-
| 1936. || [[Окамењена шума]] || ''-{The Petrified Forest}-'' || Дјук Манти
|-
| 1936 || || ''-{[[Bullets or Ballots]]}-'' ||
|-
| 1936. || || ''-{[[Two Against the World]]}-'' ||
|-
| 1936 || || ''-{[[China Clipper]]}-'' ||
|-
| 1936 || || ''-{[[Isle of Fury]]}-'' ||
|-
| 1937 || || ''-{[[Black Legion]]}-'' ||
|-
| 1937 || || ''-{[[The Great O'Malley]]}-'' ||
|-
| 1937 || [[Обележена]] || ''-{Marked Woman}-'' ||
|-
| 1937 || || ''-{[[Kid Galahad]]}-'' ||
|-
| 1937 || || ''-{[[San Quentin]]}-'' ||
|-
| 1937 || [[Улица без излаза]] || ''-{Dead End}-'' || Хју „Бејби Фејс“ Мартин
|-
| 1937 || || ''-{[[Stand-In]]}-'' ||
|-
| 1938. || || ''-{[[Swing Your Lady]]}-'' ||
|-
| 1938. || || ''-{[[Crime School]]}-'' ||
|-
| 1938. || || ''-{[[Racket Busters]]}-'' ||
|-
| 1938. || || ''-{[[Men Are Such Fools]]}-'' ||
|-
| 1938. || || ''-{[[The Amazing Dr. Clitterhouse]]}-'' ||
|-
| 1938. || [[Анђели гарава лица]] || ''-{Angels with Dirty Faces}-'' || Џим Фрејзер
|-
| 1939. || || ''-{[[King of Underworld]]}-'' ||
|-
| 1939. || [[Оклахома Кид]] || ''-{The Oklahoma Kid}-'' || Вип Макорд
|-
| 1939. || [[Победа над тамом]] || ''-{Dark Victory}-'' || Мајкл О'Лири
|-
| 1939. || || ''-{[[You Can't Get Away with Murder]]}-'' ||
|-
| 1939. || [[Обрачун у подземљу]] || ''-{The Roaring Twenties}-'' ||
|-
| 1939. || || ''-{[[The Return of Doctor X]]}-'' ||
|-
| 1939. || || ''-{[[Invisible Stripes]]}-'' ||
|-
| 1940. || [[Вирџинија Сити (филм)|Вирџинија Сити]] || ''-{Virginia City}-'' || Џон Мерел
|-
| 1940. || || ''-{[[It All Came True]]}-'' ||
|-
| 1940. || || ''-{[[Brother Orchid]]}-'' || Џек Бак
|-
| 1940. || [[Они возе ноћу]] || ''-{They Drive by Night}-'' || Џо Фабијани
|-
| 1941. || [[Висока Сијера]] || -{High Sierra}- || Рој Ерл
|-
| 1941. || || ''-{[[The Wagons Roll at Night]]}-'' ||
|-
| 1941. || [[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]] || ''-{The Maltese Falcon}-'' || Сем Спејд
|-
| 1942. || || ''-{[[All Through the Night]]}-'' ||
|-
| 1942. || || ''-{[[The Big Shot]]}-'' ||
|-
| 1942. || [[Преко Пацифика]] || ''-{Across the Pacific}-'' || Рик Лиланд
|-
| 1942. || [[Казабланка (филм)|Казабланка]] || -{Casablanca}- || Рик Блејн
|-
| 1943. || || ''-{[[Action in the North Atlantic]]}-'' ||
|-
| 1943. || || ''-{[[Thank Your Lucky Stars]]}-'' ||
|-
| 1943. || [[Сахара (филм из 1943)|Сахара]] || ''-{Sahara}-'' || наредник Џо Ган
|-
| 1944. || || ''-{[[Passage to Marseille]]}-'' ||
|-
| 1944. || [[Имати и немати (филм)|Имати и немати]] || ''-{To Have and Have Not}-'' || Хари „Стив“ Морган
|-
| 1945. || [[Сукоб (филм из 1945)|Сукоб]] || ''-{Conflict}-'' || Ричард Мејсон
|-
| 1946. || || ''-{[[Two Guys from Milwaukee]]}-'' ||
|-
| 1946. || [[Дубоки сан (филм из 1946)|Дубоки сан]] || -{The Big Sleep}- || Филип Мароу
|-
| 1947. || [[Приближан положај (филм)|Приближан положај]] || ''-{Dead Reckoning}-'' || капетан Ворен „Рип“ Мердок
|-
| 1947. || [[Две госпође Керолс]] || ''-{The Two Mrs. Carrolls}-'' || Џефри Керол
|-
| 1947. || [[Тамни пролаз (филм)|Тамни пролаз]] || ''-{Dark Passage}-'' || Винсент Пари
|-
| 1948. || [[Благо Сијера Мадре (филм)|Благо Сијера Мадре]] || ''-{The Treasure of the Sierra Madre}-'' || Фред К. Добс
|-
| 1948. || || ''-{[[Always Together]]}-'' ||
|-
| 1948. || [[Острво Ларго (филм)|Острво Ларго]] || -{Key Largo}- || Френк Маклауд
|-
| 1949. || || ''-{[[Knock on Any Door]]}-'' ||
|-
| 1949. || [[Токио Џо]] || ''-{Tokyo Joe}-'' || Џозеф „Џо“ Барет
|-
| 1950. || || ''-{[[Chain Lightning]]}-'' ||
|-
| 1950. || [[На усамљеном месту]] || ''-{In a Lonely Place}-'' || Диксон Стил
|-
| 1951. || || ''-{[[The Enforcer]]}-'' ||
|-
| 1951. || || ''-{[[Sirocco (film)|Sirocco]]}-'' ||
|-
| 1951. || [[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]] || ''-{The African Queen}-'' ||
|-
| 1952. || || ''-{[[Deadline - U.S.A.]]}-'' ||
|-
| 1953. || [[Ратни циркус]] || ''-{Battle Circus}-'' || мајор Џед Веб
|-
| 1953. || [[Удри ђавола (филм из 1953)|Удри ђавола]] || ''-{Beat the Devil}-'' || Били Данрутер
|-
| 1954. || || ''-{[[The Love Lottery]]}-'' ||
|-
| 1954. || [[Побуна на Кејну (филм)|Побуна на Кејну]] || ''-{The Caine Mutiny}-'' ||
|-
| 1954. || [[Сабрина (филм из 1954)|Сабрина]] || -{Sabrina}- || Лајнус Лараби
|-
| 1954. || [[Босонога контеса]] || ''-{The Barefoot Contessa}-'' || Хари Доз
|-
| 1955. || [[Ми нисмо анђели (филм из 1955)|Ми нисмо анђели]] || ''-{We're No Angels}-'' || Џозеф
|-
| 1955. || [[Лева рука Бога]] || ''-{The Left Hand of God}-'' || Џејмс „Џим“ Кармоди
|-
| 1955. || [[Часови очаја (филм)|Часови очаја]] || ''-{The Desperate Hours}-'' || Глен Грифин
|-
| 1956. || [[Тежак пад]] || ''-{The Harder They Fall}-'' || Еди Вилис
|}
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Humphrey Bogart|Хамфри Богарт}}
* {{ИМДб име|id=7|name=Хамфри Богарт}}
{{100 година АФИ-ја... 100 звезда}}
{{DEFAULTSORT:Богарт, Хамфри}}
 
[[Категорија:Рођени 1899.]]
[[Категорија:Умрли 1957.]]
[[Категорија:Амерички глумци]]
[[Категорија:Добитници Оскара]]
 
{{низ
| пре=[[Хозе Ферер]]
| списак=[[Оскар за најбољег главног глумца|Оскар за најбољег глумца]], [[1951]].
| после=[[Гари Купер]]
}}
 
{{Link FA|hr}}