Ирвинг Лангмјур — разлика између измена

У наставку свог докторског рада испитивао је ефикасност сијалице што је резултовало проналаском високовакуумске цеви. Затим је са сарадницима пронашао да живот сијаличног влакна може знатно да се продужи испуњавањем сијаличног балона инертним гасом, рецимо [[аргон]]ом, што представља важан елемент данашње технологије израде сијалица.
 
Затим је испитивао емисију честица са усијаног влакна, [[термојонска емисија|термојонску емисију]], а био је први који је јонизовани гас назвао [[плазмаПлазма (физика)|плазмом]]. С тиме у вези увео је концепт [[електронска температура|електронске температуре]] и [[1924]]. пронашао методу за мерење електронске температуре и густине плазме ([[Лангмјурова проба]]).
 
[[Слика:Langmuirtime.jpeg|мини|Лангмјур на насловној страни [[Time Magazine]], [[August 28]], [[1950]]. очигледно у вези са изазивањем вештачке кише.]]