Дивиденда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
'''Дивиденда''' је дио [[профит]]а којег [[акционар]] наплаћује на основу своје [[Деоницедионица|акције]] а чију висину одређује скупштина акционара или борд компаније у зависности од резултата [[предузеће|предузећа]] и у складу са правилима [[акционарско друштво|акционарског друштва]]. Обично се утврђује у проценту од вриједности акције, а тај проценат се мијења у зависности од оствареног пословног резултата.
 
Када корпорација изрази добит или ванредни вишак, тај новац се може употријебити на два начина: он се може наново инвеситрати у посао (што се назива [[задржана добит|задржаном добићу]]), или може бити исплаћен дионичарима као дивиденда. Многе корпорације задржавају дио свог добитка и исплаћују остатак као дивиденду.
 
У дионичком друштву, дивиденда се распоређује као фиксни износ по дионици, тако да сваки дионичар добија дивиденду пропорционално свом учешћу у власништву. Исплата дивиденди за дионичко друштво не представља [[расход]], већ расподјелу [[активаaktiva|активе]] међу дионичарима. Компаније чијим се дионицама јавно тргује обично исплаћују дивиденде по фиксном календару, али оне могу објавити дивиденду и ван овог распореда, и таква дивиденда се назива [[ванредна дивиденда|ванредном дивидендом]] ради разликовања од редовне дивиденде. Кооперативе, са друге стране, распоређују дивиденде према активности чланова, тако да се њихове дивиденде често сматрају претпореским расходом.
 
Дивиденде се обично исплаћују у новцу, као плаћање од компаније дионичару. Оне могу бити и других облика, на примјер у износу за куповину у радњи (чест случај међу потрошачким [[кооператива]]ма) или у дионицама компаније (било новоиздатим дионицама или постојећим дионицама купљеним на тржишту). Такође, у свету, многе компаније чијим се дионицама јавно тргује нуде планове за реинвестирање дивиденди, који за дионичара аутоматски купују додатне дионице од примљених готовинских дивиденди.
Ред 41:
 
=== Опорезивање и погледи на дивиденде ===
Компанија приликом расподјеле добити води политику дивиденди одрјеђивањем дијела добити коју ће исплатити у облику дивиденди. Управа и борд могу бити вјеровања да је новац најбоље реинвестирати у компанију: у истраживања и развој, капиталне инвестиције, ширење, итд. Заговорници оваквог приступа истичу да управи компаније која је склона враћању добити дионичарима вјероватно недостаје идеја за будућност компаније. Међутим, неке студије су показале да компаније које исплаћују дивиденде имају виши будући раст добити, наговјештавајући да исплате дивиденди могу бити показатељи увјерености у раст добити и довољне профитабилности за финансирање будућег ширења. Један од разлога (али далеко од јединог) због којих компанија може вратити добит дионичарима кроз дивиденде јесте ако компанија не вјерује да на реинвестирани капитал може зарадити [[повраћај на инвестирани капитал]] већи од оног за који вјерује да је непосредно расположив њеним дионичарима; тако су, на примјер, међу најиздашнијим платишама дивиденди традиционално и компаније са малим капиталним улагањима и ограниченим могућностима за ширење, попут [[Дуван (производ)|дувандуванских]]ских компанија.
 
Када се дивиденде исплаћују, појединачни дионичари у многим земљама су изложени [[двоструко опорезивање|двоструком опорезивању]]: наиме, компанија плаћа влади порез на добит кад заради било коју добит (што укључује и износ дивиденди), а затим, када се дивиденда исплати, појединачни деоничар плаћа [[порез на приход]] на исплаћену дивиденду. У многим земљама, пореска стопа на приход од дивиденди је нижа од пореске стопе која се примјењује на друге облике прихода како би се компензовао порез плаћен на нивоу корпорације. Са друге стране, корпоративни дионичари често не плаћају порез на дивиденде, јер је порески режим осмишљен тако да корпоративни приход (за разлику од прихода појединаца) опорезује само једном. У таквом систему, такав дионичар ће једино платити порез на [[капитална добит|капиталну добит]] (која се често опорезује по стопи нижој од редовних прихода) само када дионичар одлучи да прода дионице.
Ред 47:
Опорезивање дивиденди се често користи као оправдање за задржавање добити, или за спровођење [[откуп деоница|откупа дионица]], што је поступак у којем компанија откупљује назад удјео у власничком капиталу, чиме увјећава вриједност по дионици власничког капитала који је и даље издат у облику дионица. Један поглед на откуп дионица јесте да се овиме политика дивиденди препушта појединачном дионичару, који може одлучити да прода процентуални удео свог власништва (које након откупа вриједи више) и тако добије готовински приход задржавајући пријетходну вриједност својег удјела. Уколико власник дионица приликом откупа не прода исвјесни дио својег удјела у власничком капиталу, цијена његових дионица би требало да порасте, али је порез на овај добитак одгођен све до продаје дионица.
 
Неки облици специјализованих инвестиционих компанија, као што су [[инвестициони траст за некретнине|инвестициони трастови за некрентнине]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], дозвољавају дионичару да дјелимично или потпуно избјегне двоструко опорезивање дивиденди. Дионичари у компанијама које не исплаћују или исплаћују мале дивиденде могу погодовати од добити компаније када продају свој дионички удео, или приликом нестајања компаније када се, након исплате [[поверилац]]а, сва њена актива [[ликвидација|ликвидира]] и дијели међу дионичарима. Исплата дивиденде може повисити захтјеве за позајмљивање, односно [[левериџ]], компаније.
 
=== Метрике и поузданост дивиденди ===