Википедија

Ирвинг Лангмјур — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 5:
| датум_рођења = [[31. јануар]] [[1881]].
| место_рођења = [[Њујорк]]
| држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| датум_смрти = [[16. август]] [[1957]].
| место_смрти = [[Вудс Хоул (Масачусетс)|Вудс Хоул]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
|поље =
|институција =
Ред 17:
|напомене =
}}
'''Ирвинг Лангмјур''' ({{јез-енгл|Irving Langmuir}}; [[Њујорк]], [[31. јануар]] [[1881]] — [[Вудс Хоул (Масачусетс)|Вудс Хоул]], [[16. август]] [[1957]]) је био амерички [[физичка хемија|физикохемичар]]. Док је радио у Џенерал електрику, у периоду 1909 — 1950, направио је неколико значајних открића, између осталог пронашао сијалицу пуњену гасом (већина данашњих обичних сијалица је таква) и технику заваривања водоником. Године 1932. добио је [[Нобелова награда за хемију |Нобелову награду за хемију]] за открића у [[хемија површина|површинској хемији]].
 
== Школовање ==
Дипломирао је рударство на [[КолумбијаУниверзитет универзитетКолумбија|Колумбији]] 1903. године, а докторирао је у [[Гетинген]]у код главног физикохемичара, и самог добитинка Нобелове награде [[Валтер Нернст|Валтера Нернста]] 1906. године.
 
== Научни рад ==
У наставку свог докторског рада испитивао је ефикасност сијалице што је резултовало проналаском високовакуумске цеви. Затим је са сарадницима пронашао да живот сијаличног влакна може знатно да се продужи испуњавањем сијаличног балона инертним гасом, рецимо [[аргон]]ом, што представља важан елемент данашње технологије израде сијалица.
 
Затим је испитивао емисију честица са усијаног влакна, [[термојонска емисија|термојонску емисију]], а био је први који је јонизовани гас назвао [[Плазма (физика)|плазмом]]. С тиме у вези увео је концепт [[електронска температура|електронске температуре]] и [[1924]]. пронашао методу за мерење електронске температуре и густине плазме ([[Лангмјурова проба]]).
 
[[СликаДатотека:Langmuirtime.jpeg|мини|Лангмјур на насловној страни [[Time Magazine]], [[August 28]], [[1950]]. очигледно у вези са изазивањем вештачке кише.]]
 
У истраживањима везаним за атомску теорију материје дефинисао је модерни концепт [[валентна љуска|валентне љуске]] и [[изотоп]]а.
Ред 33:
Заједно са Катарином Блаџет испитивао је танке филмове и адсорпцију на површинама. Они су увели концепт [[мономолекулски слој|мономолекулског слоја]].
 
У току Другог светског рата бавио се развојем димних завеса за војне сврхе и методама за одлеђивање авионских крила што га је довело до открића да киша може да се изазове [[засејавање облака|засејавањем облака]], [[суви лед|сувим ледом]] и различитим [[јодид]]има. На тим се принципима заснива данашња противградна одбрана.
 
Године 1953. Лангмјур је одржао предавање о [[псеудонаука|патолошкој науци]].
 
== Патенти ==
* Langmuir, {{US patent|1244217}}, "''Electron-discharge apparatus and method of operating the same''"
* Langmuir, {{US patent|1251388}}, "''Method of and apparatus for controlling x-ray tubes''"
Ред 49:
* [http://www.aip.org/history/esva/catalog/esva/Coolidge_David.html William David Coolidge, Irving Langmuir, Joseph John Thomson] ([http://store.aip.org/OA_MEDIA/esva/langmuir_c4.jpg Photo] ([[JPG]])) [aip.org].
* "''[http://www.harvardsquarelibrary.org/unitarians/images/WHITNEY6.JPG Irving Langmuir] shows Whitney one of his inventions, the Pliotron tube. ca. 1920.''". [http://www.harvardsquarelibrary.org/unitarians/whitney.html Willis Rodney whitney]: the "Father of basic research in industry".
* [http://www.cs.princeton.edu/~ken/Langmuir/langmuir.htm "Pathological Science"] - "famous" lecture of [[1953]] [[December 18]] at GE Labs
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ирвинг_Лангмјур”