Први тријумвират — разлика између измена

'''Први тријумвират''' је назив незваничног политичког савеза [[Гај Јулије Цезар|Гаја Јулија Цезара]], [[Марко Лициније Крас|Марка Лицинија Краса]] и [[Гнеј Помпеј Велики|Гнеја Помпеја]]. За разлику од [[Други тријумвират|Другог тријумвирата]], Први тријумвират није имао никакав званичан статус, а неко време је била је и тајни савез као део политичких махинација самог тријумвирата. Тријумвират је основан [[60. п. н. е.]] и постојао је до Красове погибије [[53. п. н. е.]] у [[битка код Каре|бици код Каре]].

Две деценије након [[Корнелије Сула|Сулине]] диктатуре биле су обележене суровим политичким борбама у самом [[Рим]]у, покушајем пропалог нобила [[катилинаЛуције Сергије Катилина|Катилине]] да се путем завере докопа власти, устанком робова под вођством [[СпартакSpartak|Спартака]]а, те успешним [[Гнеј Помпеј Велики|Помпејевим]]евим освајањима на истоку. Коначно су [[60. п. н. е.]] три најмоћнија човека тога доба ― [[Гај Јулије Цезар|Цезар]], [[Марко Лициније Крас|Крас]] и Помпеј ― склопили савез и обавезали да ће помагати један другога. Тај неформални савез, који никада није био озваничен, назива се данас „првим тријумвиратом“. [[Римски сенат|Сенат]] је био немоћан, па су тријумвири спровели кроз скупштине неколико закона себи у прилог. По тим законима, Цезар је узео на управу [[ЦисалпинскаCisalpska ГалијаGalija|Цисалпинску Галију]], Трансалпску Галију и [[Илирик]], с роком од пет година и ванредним овлашћењима. Тријумвират је био ојачан и брачним везама, од којих је најважнија Помпејева женидба за Цезарову кћерку Јулију. Цезар је отишао у Галију, али над Рим се наднела сенка тријумвирата, која је ометала уобичајени политички живот. Ускоро је и [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] осуђен на прогонство из Рима. Тријумвират је поново учвршћен [[56. п. н. е.]], када су се тријумвири састали у граду Луки и када је Цезару продужен рок управљања Галијом за још пет година, а утврђено је и да Крас и Помпеј буду конзули [[55. п. н. е.]], после чега би Помпеј управљао [[Хиспанија|Хиспанијом]], а Крас [[Сирија|Сиријом]], која га је привлачила могућношћу да стекне ратну славу у борби с тамошњим [[ПартиПартијско краљевство|Партима]]ма. Цезару је одобрено да се касније у одсуству кандидује за конзула, што је било супротно уставним обичајима.

Крас је [[52. п. н. е.]] погинуо у у [[битка код Каре|бици код Каре]] походу против [[ПартскоПартијско краљевство|Парта]], током којег су у руке Парта пали и римски бојни знакови, чији ће повратак касније постати једно од [[Октавијан Август (римски цар)|Октавијанових]] пропагандних средстава у учвршћивању његове власти. Тријумвират је тако, смрћу једног свог члана, престао да постоји, а у то је време умрла и Јулија, чиме је нестало и личних веза између Цезара и Помпеја. Цезар се, освојивши целу Галију, изједначио са Помпејем по угледу и по богатству. У том је тренутку Помпеј понудио своју подршку сенату, који му је могао обезбедити контролу над државном управом, углед и легитимитет у власти. Тако је Помпеј [[52. п. н. е.]] мимо обичаја постао конзул без колеге. Он је позвао Цицерона да се врати у Рим из прогонства, а донео је и законе који су отежавали продужење Цезарових овлашћења и његов избор у одсуству за конзула [[48. п. н. е.]] (што је било предвиђено споразумом у Луки). Међутим, Цезар није био безбедан да као приватно лице дође у Рим и постави своју кандидатуру. Почели су да се шире гласови да Цезар иде на Италију, па је сенат поверио Помпеју команду над војском. Цезар се тада с једном легијом налазио у Цисалпијској Галији, старајући се да покаже како не жели рат. Предложио је сенату да му остави управу над Галијом и Илириком, а када је то одбачено, пристајао је да распусти своју војску под условом да и Помпеј уради исто. Сенат је о томе расправљао јануара [[49. п. н. е.]], али је најзад одлучио да Цезару одузме овлашћења и одредио му заменика.