Грчко-персијски ратови — разлика између измена

|страна2='''[[Ахеменидско краљевство|Ахеменидско царствокраљевство Персије]]'''

'''Грчко-персијки ратови''' (познати и као '''Међански ратови''' или '''Персијски ратови''') ([[499. п. н. е.]] - [[449. п. н. е.]]) су били серија ратова измећу [[Ахеменидско краљевство|Ахеменидског царствакраљевства Персије]] и савеза [[Античка Грчка|грчких полиса]] предвођених [[Античка Атина|Атином]] и [[Античка Спарта|Спартом]]. Грчко-персијски ратови су почели устанком грчких градова Јоније против Ахеменидског царствакраљевства, 499. п. н. е. који је освојио Јонију средином [[6. век п. н. е.|6. века п. н. е.]] Устанак малоазијских Грка је евентуално угушен [[494. п. н. е.]] када је грчка флота одлучно поражена у поморској [[битка код Ладе|бици код Ладе]]. Војна помоћ који су пружили побуњеним Јонским Грцима, градови континенталне Грчке били су изговор за евентуални [[cassus belli]] Персијског царства против грчких полиса.

Војни успеси су омогућили Грцима да пређу у контраофанзиву, формирају Делски савез и на челу са Атином ослободе грчке градове Мале Азије и Хелеспонта од персијске владавине. Преко времена Делски савез се претворио у Атинску поморску империју која је интервенисала у персијске провинције Кипра и Египта, изазивајући и промовисући устанке против Ахеменидског царствакраљевства. Непријатељства измећу Хелена и Персијанаца су трајала до [[449. п. н. е.]] када је потписан Калијин мир који је окончао Грчко-персијске ратове.

{{Главни чланак|Ахеменидско царствокраљевство}}

У 7. веку п. н. е. Персија, мала краљевина на југозападном делу данашњег Ирана налазила се у вазалном односу према моћном Међанском царевином која је доминирала просторима данашњег Ирана и била је најмоћнија међу Иранским државама. Године 612. п. н. е. Међанско царство заједно са Нео-Бабилонским царством је дефинитивно укинуло Асирско царствокраљевство заузимајући велике делове Месопотамије и доминирајући великим делом Средњег истока. Нагли успон Персије је почео за време владавине краља Кира II, Великог, (559. - 529. п. н. е.) Наиме персијски краљ је дошао у отворени сукоб са Међанским царем Астијагом који је покренуо војску против њега. Кир је успео да убеди противничку војску да дигне устанак против сопственог краља и на тај начин је успео да порази Међане и оснује Персијско царсво. У том царству су истакнуту улогу поред Персијанаца играли и сами Међани, што није ни чудо да се у хеленским изворима Персијанци често поистовећују са Међанима. Нагли успон Персије након нестанка Међанског царства је пореметио равнотежу сила на Бликсом истоку. Узнемирени краљ Лидије, Крез је склопио савезништво са Бабилоном и са Египтом како би отклонио Персијску опасност од своје државе. Лидијски краљ је после саветовања од стране Делфског храма одлучио да нападне први Персијанце. У крвавој бици код Птерије, године 547. п. н. е. нико није победио међутим бројна супериорност Кирове војске приморала је Креза да се повуче према главном граду Лидије, Сарду. У одлучујућој бици код Сарде, 546. п. н. е. Лидијска војска је била потучена до ногу док је сам Крез био вероватно заробљен. На тај начин је освојена Лидијска краљевина која је престала да постоји. Персијанци су наставили после тога са освајњем малоазијске обале Егејског мора, ефикасно стављајући под своју контролу хеленске градове Мале Азије као и острве источног Егејског мора која су изразила лојалност персијском цару.

Дарије I, је проширио своју царевину на рачун својих северних и источних суседа и током његове владавине Персијско царство је достигло врхунац своје територијалне експанзије. Када је ступио на претсо, нови персијски цар се суоћио са великим бројем устанака, нарочито у Бабилонији и у Еламу који били угушени у крвљу. Поред тога Персијско царство се проширило према истоку и северу и достицло свој територијални врхунац. Крајем 6. века п. н. е. Ахеменидско царствокраљевство се простирало од планиснког ланца Хималаја у Централној Азији до јужне обале Дунава на Балкану, и од античке Етиопије и Либије на Западу до долине Инда на истоку. Дарије осим значајан освајач се доказао поред тога и као веома ефикасана администратор. Персијски цар је коренито реформирао монетарни систем царства. Он је увео заједничку монету, такозвани Дарик, златан новац који је имао циљ да уједини трговачка подручја пространог царства. Међутим таква монетарна политика је истовремено била штетна за економске интересе хеленских градова из разлога зашто златни Дарици су имали већу вредност од хеленског новца. Поред монетарне политике Дарије је насупрот Кира, неговао профил чврстог и строгог владара, чинећи његову владавину потпуно апсолутистичком и ефикасно централизујући споствену власт. Крајем 6. века п. н. е. Ахеменидско царствокраљевство Персије је било највеће царство у дотадашљој историји човечанства и његове армије су се сматрале непобедивим.