Епископ арадски Исаија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м pravopis |
||
Ред 38:
Патријарх Арсеније III је изненада умро у Бечу 27. октобра [[1706]]. године па се поставило питање његовог наследника. Епископ Исаија је радио на томе да се што пре попуни место духовног поглавара. У погледу односа са [[Пећка патријаршија|Пећком патријаршијом]], заступао је став, супротно од осталих архијереја, да се изабере нови патријарх и организује посебна патријаршија. Други су, на челу са фрушкогорским епископом [[Стефан Метохијац|Стефаном Метохијцем]], заступали став да српска црква у овим крајевима организује као аутономна митрополија у саставу Пећке патријаршије.
У Бечу је, 3. марта 1707. године, одржана заједничка конференција представника Дворског ратног савета и Дворске угарске коморе и том прилоком је донета одлука која је била против обе српске тезе. Конференција је донела одлуку да се приликом избора новог црквеног поглавара аустроугарских Срба има настојати да се он прогласи потпуно независним од свих патријараха под Турцима, али да
На српском сабору одржаном 6. јануара 1708. године у манастиру Крушедолу, победила је теза митрополита Стефана Метохијца да се не смеју прекидати везе са Пећком патријаршијом. Тада је основана нова Крушедолска митрополија и за њеног првог митрополита једногласно је изабран Исаија Ђаковић, који је знао стране језике и двадесет година водио све црквене послове у односу са валстима. Приликом устоличења нови митрополит је пред целим црквено-народним сабором положио заклетву верности [[Православна црква|Православној цркви]] уопште, цару и пећком патријарху. Новом митрополиту је за архидијецезу одређен Срем и Осечко поље. За време своје краткотрајне управе митрополит Исаија се настанио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], где је 15. маја 1708. године одржао прво редовно заседање Светог архијерејског синода новоосноване Крушедолске митрополије.
| |||